Izvor: Blic, 27.Nov.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vaspitajte gnevne
Vaspitajte gnevne
Zašto adolescenti počinju nasilnički da se ponašaju? Kako odgovoriti na njihove izlive gneva? Na ova i još neka pitanja odgovara francuski dečiji psihijatar prof. dr Marsel Rifo, čije savete prenosimo iz poznatog francuskog časopisa 'Roditelji'.
- U adolescenciji mladi počinju da osećaju kako se u njima rađa neka velika sila i zato imaju utisak da su svemoćni - kaže dr Rifo. - Ipak, neki adolescenti su nesigurni u sebe i osećaju se krhko >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i ranjivo, pa samim tim i ugroženo, i zato pribegavaju sili kad ne mogu trezveno da razmisle o nekom problemu i da ga reše rečima. Nasilnost je, dakle, prirodna, iako nije prihvatljiva. Problem nastaje kada se nasilništvu i agresivnosti previše često pribegava.
lNasilne devojčice - 'Danas nisu više tako izražene granice između polova. Devojčice, na primer, igraju fudbal i bave se i drugim stvarima koje su ranije bile rezervisane za dečake. One žele da postanu ravnopravne sa dečacima i zato prihvataju oblike ponašanja tipične za dečake, uključujući i nasilničko ponašanje. Tu pojavu je još lakše razumeti ako se ima u vidu da nekim devojčicama nije lako da prihvate svoju ženstvenost i fizičke transformacije kroz koje se prolazi u periodu adolescencije. One ne žele da prihvate predstavu o ženi zavodnici koju nameću mediji', kaže dr Rifo.
lNe poštuju odrasle - 'Možda zato što se neki roditelji ponašaju kao adolescenti', smatra Rifo. 'Oblače se kao oni, pokušavaju da budu drugari sa svojom decom... Elem, adolescentima nisu potrebni roditelji-drugari, već roditelji koji umeju da im kažu ‘ne’. Oni odrastaju i grade svoju ličnost tako što im se suprotstavljaju. Dakle, kada ne mogu da pokažu da su drugačiji pomoću odeće, žargona, načina života. Nasilnost ponekad ostaje jedina mogućnost da pokažu šta misle.'
lIzlaz iz ćorsokaka - 'Pomoći ćete im da izađu iz začaranog kruga tako što ćete im olakšati da kažu šta misle, pomoći im da steknu samopouzdanje', kaže Rifo i objašnjava kako roditelji to mogu da učine.
- Pomoću muzike, crtanja ili bavljenja sportom, koje im omogućava da kanališu svoju energiju i ponovo nauče da poštuju pravila. Amatersko pozorište je takođe zanimljivo rešenje, pošto kad igra neki pozitivan lik adolescent može da zamišlja da je i on sam tako pozitivan i taj san može da mu pomogne da prevaziđe svoje probleme.
lA šta ako i dalje nastavi po starom? 'Onda morate da potražite stručnu pomoć', savetuje ovaj dečji psihijatar. 'U svakom slučaju, morate otvoreno da mu kažete da nećete više da tolerišete takvo ponašanje, da je preterao, ali i da će sve opet biti po starom čim nauči da kontroliše svoju agresivnost. Mladima uvek treba staviti do znanja da postoji izlaz, treba im reći da imamo poverenja u njih i da će se stvari popraviti.'
lFizički napad - 'Prvo pokušajte da shvatite zašto je do toga došlo. Pitajte ga zašto je napao druga ili drugaricu, čega se plaši? Tako ćete mu pomoći da shvati da onaj ko napada nije jači, već slabiji. Najzad, recite mu da takvo ponašanje ne može da se toleriše i da mora da se izvini', kaže dr Rifo. 'Ako je napao nastavnika, javno izvinjenje se podrazumeva. Imajte, međutim, na umu da neki adolescenti ne vole školu i nastavnike samo zato što u školi stalno beleže neuspehe, tako da je to onda mnogo dublji problem. Jedno od rešenja može da bude i predlog da promeni školu.' CDC/GB Glavobolje zbog stresa
U studiji Univerzitetske dečje bolnice iz Ročestera navodi se da su psihosomatski poremećaji, recimo glavobolja izazvana stresom, značajno porasli kod adolescenata poslednjih godina. Najviše je porastao broj dece sa dijagnozom hiperaktivnosti ili poremećajem pažnje - ima ih deset puta više nego pre 30 godina. Dr Mekinerni sugeriše da lekari moraju da se trude da što ranije otkriju dečje emocionalne i psihosomatske probleme, da bi mogli lakše da se reše. Poremećaji ponašanja
Deca danas imaju više emocionalnih problema nego što su imali njihovi vršnjaci pre 30 godina, navodi istraživanje objavljeno u stručnom časopisu 'Pedijatrija'. Upoređeni podaci pokazuju da je zabeležen porast siromašne dece i samohranih majki, što se smatra glavnim uzrokom psihosomatskih oboljenja i poremećaja u ponašanju. Po rečima dr Tomasa Mekinernija, koautora studije i pedijatra u Univerzitetskoj dečjoj bolnici u Ročesteru, ti rezultati nisu samo proizvod sve šire lepeze emocionalnih problema. 'Razgovarali smo sa porodičnim lekarima i lekarima iz dispanzera koji su učestvovali u prvobitnom istraživanju i uverili se da je situacija danas gora. Ti pedijatri nisu promenili način na koji posmatraju pacijente, jednostavno ih u ordinacijama ima više.'
