Izvor: RTS, 03.Apr.2010, 20:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vaskršnje poslanice
Arhijereji SPC na čelu sa patrijarhom Irinejem uputili povodom Vaskrsa prazničnu poslanicu u kojoj pozivaju duhovnu decu da čuvaju veru ne rečima, već životom i delima. Beogradski nadbiskup Hočevar poručio da je ovogodišnje istovremeno slavlje za hrišćane Istoka i Zapada poseban dar, jer je taj praznik izvor stvaranja čoveka i kosmosa.
Povodom Vaskrsa, arhijereji Srpske pravoslavne crkve, na čelu sa patrijarhom srpskim Irinejem, uputili su i ove godine prazničnu poslanicu >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << sveštenstvu, monaštvu i vernom narodu, u kojoj pozivaju "svoju duhovnu decu" da čuvaju svoju veru "ne rečima, već životom i delima".
Prva praznična liturgija počela je tačno u ponoć, u hramu Svetog Save na Vračaru, a služio je patrijarh srpski Irinej.
Radio-televizija Srbije direktno je prenosila liturgiju na Prvom programu.
RTS je na Drugom programu od 19 i 30 sati direktno prenosio uskršnju službu bdenja iz katoličke katedrale Svetog Antuna koju je predvodio nadbiskup beogradski Stanislav Hočevar.
Hočevar će na Uskrs služiti jutarnju misu u crkvi Krista Kralja, takođe u Beogradu.
Jutarnju vaskršnju liturgiju u beogradskoj Sabornoj crkvi služiće episkop hvostanski Atanasije, vikar patrijarha Irineja.
Na vaskršnjim liturgijama u svim pravoslavnim hramovima biće pročitana tradicionalna praznična poslanica patrijarha Irineja i arhijereja SPC sveštenstvu, monaštvu i vernom narodu.
Uz poziv na slogu i bratsku ljubav, srpski arhijeji posebno pozdravljaju braću i sestre na Kosovu i Metohiji.
U poslanici se ističe da sveštenstvo i verni narod Božji na Kosovu i Metohiji "u miru i ljubavi, smirenju i poslušnosti, pohađa svoje hramove i svetinje, učestvuje u bogosluženju i pričešćuje se božanskim Tajnama Hristovim u ove svete i spasonosne dane".
Dodaje se da vladika Atanasije, koji po odluci patrijarha i Svetog sinoda privremeno zamenjuje episkopa Artemija, posećuje narod i svetinje i "služi od carskog Prizrena do Velike Hoče i Peći, i od podnožja Šare, preko Kosovskog Pomoravlja do Novog Brda i Mitrovice i do podnožja Kopaonika...".
U obnovljenim svetinjama Kosova, kako se navodi, uznosi se zajednička molitva sveštenstva i naroda uz molitve Bogu da se "vrate mir i sloboda na naše stradalno Kosovo, našu duhovnu kolevku i naš Jerusalim, tamo gde su naše najveće svetinje, koje su biseri pravoslavne kulture i sveukupne hrišćanske baštine".
Narodu koji živi u otadžbini i rasejanju arhijereji SPC poručuju da se raduju Vaskrsenju Hristovom, koje "nas poziva da čuvamo jedinstvo svoje svete Crkve i da nikada svoje zemaljske interese ne pretpostavljamo interesu Zajednice i sveopšteg dobra".
Crkva Hristova, ističe se u poslanici, "ispoveda i propoveda najdublje dostojanstvo i svetinju ljudskog života, verujući u Vaskrsenje Hristovo kojim je pobeđen naš najveći i poslednji neprijatelj, a to je smrt".
"Vaskrsenje je biblijska tajna, vekovima skrivana u nedrima Staroga Zaveta, a konačno objavljena svetu u Novom Zavetu - Vaskrsenjem Bogočoveka Isusa Hrista iz mrtvih", podsećaju arhijereji navodeći imena starozavetnih proroka koji su najavili dolazak Hrista Spasitelja i novozavetne vere.
Poslanica, u kojoj se navode reči svetog apostola Pavla "ako Hristos nije ustao, uzalud je vera naša", kojima se objašnjava suštine vere u Vaskrsenje, završava se tradicionalnim vaskršnjim pozdravom koji razmenjuju pravoslavni vernici "Hristos vaskrse" i Vaistinu vaskrse".
Hočevar: Istovremena proslava Uskrsa poseban dar
Nadbiskup Beogradske katoličke nadbiskupije Stanislav Hočevar poručio je povodom Uskrsa da je ovogodišnje istovremeno slavlje praznika nad praznicima za hrišćane Istoka i Zapada poseban dar "jer je taj praznik izvor stvaranja novog čoveka i kosmosa".
"Kao da samo Nebo poziva vernike svih geografskih i istorijskih područja koji ispovedaju nadu u preobražensku snagu Isusa Hrista da teže za novim jedinstvom", rekao je nadbiskup Hočevar u Uskršnjoj poslanici.
"Uprkos tome što se svuda srećemo sa ekonomskom krizom ili nas plaše velike elementarne nesreće i druge nepogode, ipak se radosno otvaramo slavlju najveće svetkovine Isusove pobede nad zlom, grehom i smrću", rekao je, podsetivši da je suština praznika u žrtvi Hristovoj za spas čovečanstva.
Nadbiskup Hočevar je uputio blagoslov i čestitao Uskrs svim hrišćanima Istoka i Zapada uz tradicionalni pozdrav pravoslavnih hrišćana - "Hristos vaskrese - vaistinu vaskrese".
"Slaviti Uskrs znači otkriti pravi Put života i krenuti upravo tim Putem, sa istom hrabrošću kao Isus", rekao je nadbiskup i dodao da je smrt na krstu "zapravo rađanje Nepobedive ljubavi".
U prazničnoj poruci posebno se ističe da Katolička crkva u okviru te poruke proslavlja Godinu sveštenika koji su pozvani da svojim životom i propovedi posvedoče predanost Isusa Hrista Ocu nebeskom i bolje shvate potrebe današnjih ljudi i pomognu im da shvate poruku vere.
"Zato se ove godine na poseban način molimo za sveštenike i tražimo za njih pravu ulogu i mesto u Crkvi i društvu", ističe se u poslanici i dodaje da je sveštenička težnja Isusovoj snazi način da se i crkvene zajednice izvedu na put spasenja.
Najradosniji praznik
Praznik Vaskrsenja Hristovog osnova je novozavetne propovedi i slavi se od vremena prvih apostola.
Suštinu i načelo hrišćanske vere objasnio je sveti apostol Pavle čija je propoved usmerila novozavetnu veru.
"Ako Hristos ne vaskrse prazna je propoved naša i prazna je vera naša'', govoriio je apostol Pavle čije su poslanice deo Novog Zaveta i kojima je, rušeći starozavetna pravila, poučavao ljude praštanju i ljubavi otvarajući vrata spasenja i Carstva nebeskog.
U pravoslavnim hrišćanskim crkvama se na Vaskrs otvaraju Carske dveri na oltaru čime se simbolično ukazuje da je Isus svojim vaskresenjem pobedio tamu i smrt i otvorio rajska vrata i put spasenja čitavom ljudskom rodu.
Prema hrišćanskim jevanđeljima, događaj se zbio na Hristovom grobu, a radosnu vest je ženama mironosicama, "Mariji Magdaleni i drugoj Mariji", saopštio anđeo blagovesnik Gavrilo.
Prema hrišćanskom predanju, Isus je umro u dane Pashe pa se u nekim jezicima ovaj naziv zadržao i za praznik njegovog Vaskrsenja.
Poznato je takođe da su Rođenje Isusa Hrista, njegovo stradanje i Vaskrsenje najavili starozavetni proroci koji će, kako propoveda hrišćanstvo, opet doći među ljude da najave Spasiteljev drugi dolazak, kome se nadaju hrišćani.
U knjizi Otkrivenja Jovanovog kojom se završava Novi Zavet, ti proroci su Ilija i Enok.
Prva vaskršnja molitva služi se pred zatvorenim vratima hramova koja se otvaraju tačno u ponoć kada se prvi put posle Dana žalosti, Velikog Petka i Velike Subote, u znak radosti Vaskresenja oglašavaju zvona.
Vaskršnje slavlje je za vernike kraj Velikog posta, a prvi mrsni zalogaji su vaskršnja jaja koja se ,prema drevnom običaju, farbaju u crveno kao simbol prolivene krvi Hristove.
Prema predanju, prva jaja je caru Tiberiju poklonila Marija Magdalena koja je u Rim došla sa porukom o Vaskrsenju.
Na pravoslavnim vaskršnjim ikonama i freskama slika se blagovesnik Gavrilo na grobnom kamenu, a najlepša predstava sačuvana je u manastiru Mileševi kraj Prijepolja, zadužbini srpskog kralja Vladislava iz 1234, koja je proglašena za sliku prethodnog milenuijuma. Vaskrs hrišćani slave tri dana, a u kalendaru SPC crvenim slovom obeleženi Vaskršnji ponedeljak i Vaskršnji utorak.
U SPC pravoslavni vernici razmenjuju pozdrave - "Hristos vaskrse" i - "Vaistinu vaskrse".
