Izvor: Blic, 19.Okt.2008, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vašar knjiga i taštine
O Sajmu se često govori i sudi. Da li je to, uistinu, međunarodna kulturna manifestacija, najveća beogradska knjižara u oktobru ili je to, kako mnogi misle, veliki pazar, vašar knjiga i izdavačke taštine?
Da bi se odgovorilo na to pitanje, treba najpre videti kakvo nam je izdavaštvo. Ono je uzrok, a Sajam samo posledica stanja srpske knjige danas. Na nedavno održanoj konferenciji za novinare u Zavodu za udžbenike, Jovan Delić se prisetio kako je svoje prethodne >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << knjige objavio u uglednim izdavačkim kućama koje više ne postoje, ili su u ozbiljnim teškoćama. Pomenuo je BIGZ, Srpsku književnu zadrugu, Prosvetu... U njegovim rečima osetila se pritajena gorčina i neverica da je sve tako, ali i opomena onima koji se učinili i čine da tako bude.
I zaista, kada se poredi današnje stanje u izdavaštvu i stanje kada su pomenute i još neke kuće dobro radile, nije teško zaključiti da je ranije knjizi bilo bolje. Nije bilo toliko naslova i izdavača kao danas, ali je objavljivano mnogo više dobrih knjiga. Uz već navedene izdavače, treba pomenuti još Nolit, Maticu srpsku, Narodnu knjigu i Rad. Svi ovi izdavači nalazili su svoju kulturnu misiju u objavljivanju domaćih autora – afirmisanih i mladih koji su se darom preporučivali te u objavljivanju prevoda značajnih inostranih izdanja. I položaj autora bio je bolji.
Tranziciono vreme i promena vlasničke strukture nisu pogodovali ni knjizi, ni izdavačkim kućama. Nisu naklonjeni ni autorima, jer je njihov današnji status prilično nezavidan. Izdavaštvom se bave mnogi koji sa knjigom kao kulturnim dobrom gotovo i nemaju veze. Sama izdavačka struka je neprofilisana i na vrlo niskom nivou. Mnogi ljudi koji se tom strukom bave više to čine zbog zarade, nego zato što im je knjiga duhovna potreba, a bavljenje knjigom vokacija.
Otud je u nas stotine izdavačkih kuća, a veoma mali broj pravih izdavača i ljudi od knjige. Privatno izdavaštvo umnožilo je mešetare i trgovce knjigom. Njihova taština i neznanje ogledaju se u zabludi da su veliki izdavači ako recikliraju na stotine naslova štampanih u brojnim izdanjima. Oni tako ne stvaraju novu vrednost u kulturi. Tu vrednost, mnogo više od drugih, danas stvaraju dva državna izdavača (Zavod za udžbenike i Službeni glasnik).
Takav profil izdavača nužno se reperkutuje i u profilu samoga Sajma i u dosegu onoga što Sajam danas jeste. Ono što se proizvede stavlja se u izlog koji se zove Međunarodni sajam knjiga i čini javnu kulturnu sliku tekućeg srpskog izdavaštva. Pri tome, treba reći da je Sajam međunarodni više po formalnim nego po svojim suštinskim obeležjima. Ove godine od oko osam stotina izlagača, pet stotina je domaćih, a trista inostranih.
U pravom smislu reči Sajam će biti međunarodni tek kada u svemu postane prestižan. To znači – ne samo izmenom pomenutog brojčanog odnosa domaćih i inostranih izlagača, već, pre svega, svojim profilom i ugledom. Biće to onda kada veliki, pa i najbolji inostrani izdavači budu imali promotivne i poslovne, odnosno komercijalne interese da se na Sajmu pojave. Treba još mnogo uraditi da ovaj vašar knjige i izdavačke taštine postane pravi – međunarodni sajam knjiga. Dok se to ne desi, ostaje nam da verujemo u dobru energiju kojom Sajam zrači, jer je ta energija pouzdan znak da danas i ovde još stanuje kultura.
Tu dobru energiju stvaraju autori i izlagači, ali glavnu reč u tome imaju knjige i čitaoci. U doba mas-medija, odnosno agresivne vizuelne kulture i civilizacije slike čitaoci i knjige su na gubitku, ali su preživeli. Sajam i izlagači treba da podrže kulturu čitanja ne samo knjigom nego i raznim sadržajima, kultivisanjem izlagačkog i promotivnog prostora, književnim susretima, zanimljivim temama i živom reči autora. Treba, možda pre svega, pomoći mladom čitaocu da među hiljadama naslova nađe put do dobrih knjiga a time pronađe i razlog da se iznova vraća na Sajam.
