Izvor: Blic, 24.Okt.2008, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Varljivo miholjsko leto
Dok miholjsko leto 2008. protiče u znaku izuzetno prijatnih vremenskih prilika, na političkom nebu Srbije dominira oblačno i vetrovito vreme sa retkim i kratkotrajnim sunčanim periodima. Tako je posle velikog diplomatskog uspeha Srbije u Generalnoj skupštini OUN, već sutradan došlo do „hladnog tuša” u vidu priznanja nezavisnosti Kosova od strane Crne Gore. Otkazivanje gostoprimstva ambasadorki Crne Gore u Srbiji najrečitije govori o stepenu pogoršanja odnosa dve države, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << a time i dva naroda.
U isto vreme, obeleženo je sto dana nove vlade. Tom prilikom, prema očekivanju, čule su se sasvim oprečne ocene od strane vlasti i opozicije. Dok je premijer M. Cvetković njen dosadašnji rad ocenio „čistom peticom”, a predstavnik SPS-a četvorkom, opozicija joj je dodelila jedinicu. Istina je, kao i uvek, negde između. Ovoga puta ona je, doduše, mnogo bliža pozitivnoj nego negativnoj oceni. Pre svega, opozicija nema moralno pravo da izriče tako stroge ocene o učinku nove vlade kad se zna da je sistematski sprovodila opstrukciju, praktično blokadu rada Skupštine, a time i same vlade. Činjenica je, međutim, da je vladina parlamentarna većina uspela da u prvih 100 dana u Skupštini ratifikuje sporazum o pridruživanju EU i energetski sporazum sa Rusijom, da obezbedi finansijska sredstva za ubrzanu izgradnju preostalog dela evropskog Koridora 10, da ugovori velike investicije „Fijata”, da obezbedi budžetska sredstva za povećanje penzija od 10 odsto. Najzad, i da Haškom tribunalu izruči optuženika R. Karadžića. Sve to su bitne pretpostavke za ubrzanje evropskih integracija i ekonomskog razvoja Srbije narednih godina i za njenu socijalnu, a time i političku stabilnost.
Veliki hendikep i problem u radu nove vlade je izbijanje duboke svetske finansijske krize koje je posledica kraha neoliberalnog ekonomskog sistema SAD. Ona će se, nesumnjivo, negativno odraziti i na ekonomiju Srbije, pre svega u vidu ozbiljnog smanjenja priliva stranih investicija, poskupljenja inostranih kredita i domaćih bankarskih kredita za građane, kao i povećanja inflatornog pritiska. To će usporiti ekonomski rast, rast zaposlenosti i plata, zahtevati smanjenje javne potrošnje, dovesti u pitanje mogućnost skorog povećanja prosečne penzije na nivo od 70 odsto prosečne plate itd. Dobro je što Vlada Srbije i guverner Narodne banke uporno tvrde da je finansijsko-bankarski sistem Srbije stabilan i da su štedni ulozi građana sigurni. Bilo bi, međutim, mnogo bolje da je odmah, na samom početku finansijske krize, kao i u većini evropskih država i država u okruženju, podignut nivo garantovanih iznosa devizne štednje građana sa 3.000 na 50.000 evra. Ovako i dalje ozbiljno preti opasnost od panike građana i njihovog masovnog podizanja deviznih štednih uloga. Taj njihov strah izazvan je ne samo veoma opasnom svetskom finansijskom krizom, već i svežim sećanjem na propast njihove devizne štednje. Da nevolja bude veća, uporedo sa talasom svetske finansijske krize, ovih dana se najavljuju i mnoga visoka poskupljenja roba i usluga od vitalnog značaja za životni standard građana (komunalne i telefonske usluge, gas, struja, hrana i sl).
Ovogodišnje miholjsko leto obeleženo je i potpisivanjem deklaracije o pomirenju između DS i SPS, mada je ona faktički nastala samim činom formiranja njihove koalicione vlade. To je u principu dobra ideja. Posebno za njenog inicijatora - SPS, koji s razlogom želi da pokaže da više nije Miloševićeva partija već sve modernija partija levice sa evropskom orijentacijom i ambicijom da bude primljena u Socijalističku internacionalu. Koalicija DS-SPS i deklaracija o njihovom političkom pomirenju i zajedničkom nastojanju da se Srbija izgradi kao demokratsko, ekonomski i kulturno razvijeno i stabilno društvo, predstavlja zdrav put prevazilaženja njihovih teških sukoba iz nedavne prošlosti. Takođe i inspiracija za druge stranke. Potpisivanje deklaracije DS-SPS ima još jednu važnu komponentu i poruku. Ona, naime, nagoveštava realnu mogućnost formiranja jednog dugoročno stabilnog bloka vodećih partija levog centra (DS) i levice (SPS) na tragu moderne evropske socijaldemokratije. Uporedo s tim ovih dana je u toku stvaranje trojnog saveza partija desnog centra (DSS, NS i nova partija M. Gojković), kojem predstoji teška borba za primat na desnici sa Šešeljevim radikalima i Nikolićevim naprednjacima. U svakom slučaju, u toku je grupisanje glavnih političkih snaga na prostoru od levog centra do levice s jedne strane i od desnog centra do tvrde desnice s druge strane.
S obzirom na to da je u programu koalicione vlade i u deklaraciji o pomirenju(uz orijentaciju na pridruživanje Srbije EU i saradnju sa Hagom, očuvanje njenog teritorijalnog integriteta, ubrzani ekonomski razvoj, borbu protiv kriminala i korupcije) posebno naglašena socijalna funkcija države i socijalna pravda, realno je očekivati da aktuelna vlada bude relativno stabilna i dugotrajna. Tim pre što njenu opozicionu alternativu predstavlja politička i ekonomska izolacija Srbije, njena stagnacija i nazadovanje. Sadašnja globalna finansijska kriza, objektivno, politički ide na ruku modernoj socijaldemokratiji, to jest odgovornijoj ekonomskoj i socijalnoj funkciji države. To bi trebalo da znači da je srpska desnica danas znatno dalje od dolaska na vlast u Srbiji nego juče.
