Izvor: Blic, 29.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Valjevci se guše u čađi
Valjevci se guše u čađi
VALJEVO - Iako je toplo za ovo doba godine i intenzitet loženja nije uobičajen za novembar, koncentracija čađi u vazduhu u Valjevu veća je tri puta je od dozvoljene. Najnoviji podaci Zavoda za javno zdravlje pokazuju da je aerozagađenje zabeleženo na sva tri merna mesta u Valjevu.
- Na mernom mestu kod Valjevske gimnazije u centru grada koncentracija čađi prelazi dozvoljenu vrednost od 50 mikrograma po kubnom metru. U prethodnih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << nekoliko dana ona iznosi od 56 do čak 143 mikrograma po kubnom metru. Na mernom mestu u naselju Peti puk koncentracije čađi bila je od 57 do 153 mikrograma po kubnom metru. Slični rezultati bili su i na mernom mestu u prigradskom Novom naselju, tako da u celom gradu, praktično, imamo aerozagađenje dva do tri puta veće od graničnih vrednosti emisije - kaže biohemičar Aleksandra Đanloga.
U Zavodu za javno zdravlje dodaju da ovakvi rezultati odgovaraju novembarskom proseku jer u poslednje tri godine, kada se zahukta grejna sezona, u ovom mesecu rapidno raste koncentracija čađi, sumpor i azot-dioksida u vazduhu. Još veće aerozagađenje uslediće sa padom temperatura, kada 23 kotlarnice JKP 'Valjevo', ali i 85 odsto domaćinstava koja koriste drva i ugalj, pojačaju loženje.
Uporedo sa aerozagađenjem raste i broj, pre svega, starijih Valjevaca, koji traže pomoć lekara. Pulmolog dispanzera za plućne bolesti valjevske bolnice dr Živana Vitorović-Jovanović kaže da prisustvo štetnih supstanci u vazduhu pogoršava sve respiratorne simptome, počev od kašlja i gušenja.
- Aerozagađenje je osnovni uzročnik za nastajanje ili pogoršanje hronične opstrukcijske bolesti pluća, od koje boluje najveći broj hroničnih bolesnika. Astmatičari takođe imaju velikih problema, i oni se trenutno u najvećem broju javljaju dispanzeru. Povećana koncentracija štetnih supstanci u vazduhu svakako uzrokuje i pojavu karcinoma, ali da bi to imalo mnogo veće razmere, aerozagađenje bi trebalo da traje cele godine, dok je kod nas ono povezano sa sezonom grejanja - kaže dr Živana Vitorović-Jovanović i dodaje da je za hronične bolesnike najbolje da u večernjim satima, kada je nivo aerozagađenja najviši, ne izlaze iz svojih domova.
Predrag Vujanac
Država ne stimuliše porodice Hraniteljima premala plata
Naknada hraniteljima, koji čuvaju napuštenu decu u svojim porodicama, iznosi u Nišu sedam hiljada dinara i nije se menjala u poslednje dve i po godine. Pored toga, hranitelji mesečno za svako dete primaju 11.245 dinara.
Nišlije koje su odlučile da pomognu deci bez roditeljskog staranja žale se da su im male plate. Naknada koju dobijaju nije povećana, a cene hrane, odeće, obuće i komunalija su porasle u odnosu na jul 2004. godine, kad je Ministarstvo za rad i socijalna pitanja pokrenulo veliku kampanju za promovisanje hraniteljstva u Srbiji.
Težak posao
- Čuvam dečaka starog godinu i po dana. Novac koji dobijam dovoljan je za 'pampers' pelene, hranu, garderobu, igračke... Dešavalo se da kupim samo dve banane za Rašu, kako ga zovem, a da nemam dovoljno da kupim za svoje sinove. Nije da se žalim, ali zaista je smešno da nam plaćaju samo sedam hiljada dinara. Dete se ne čuva samo pre podne ili posle podne, non-stop moraš da brineš o njemu. Ne znam koji posao bi bio tako malo plaćen, a da traži toliko rada. Na ovaj način neće stimulisati ljude da postanu hranitelji. Mada nije sve u novcu, ipak je ovo pretežak posao za izuzetno male pare - priča Nišlijka Leonora Markićević, koja se već dve i po godina u svom domu brine o deci koja nemaju uslova da žive u svojoj prirodnoj porodici.
Članovi Tima za zaštitu dece bez roditeljskog staranja u Centru za socijalni rad 'Sveti Sava' u Nišu kažu da oni ne određuju kolike će nadoknade primati hraniteljske porodice.
Država propisuje naknade
- Država je propisala mesečnu naknadu za svako dete. Ako porodica uzme na staranje troje dece, dobije plus 4.385 dinara. Za čuvanje dece sa posebnim potrebama hranitelji dobijaju dodatak od 2.591 dinar. Školska deca dobijaju džeparac od 1.800 dinara, a za prevoz do škole dobijaju 1.633 dinara. To se nije mnogo menjalo u odnosu na jul 2004. godine, kad je nadležno ministarstvo uvelo te naknade - kaže Nataša Milačić, član Tima.
Leonora napominje da država ne vodi mnogo računa o ljudima koji pružaju dom mališanima bez roditelja.
- Ova beba je u mom domu već godinu dana. Moja dva sina, koji su stari 17 i 13 godina, pomažu mi da odgajam dečaka. Posebno će biti teško kad ga budu odveli iz našeg doma. Sinovi su se vezali za Rašu, ali i on za njih. Ne znam kako ćemo preživeti njegov odlazak. Posebno moj mlađi sin, jer se mnogo vezao za bebu. Nikoga nije briga šta sve hraniteljska porodica preživljava - žali se ova žena.
V. Torović
|
