Izvor: Politika, 30.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vakuum Sibira
Iz Blagoveščenska, jednog od većih gradova prema Habarovsku i Vladivostoku na ruskom Dalekom istoku, odlično se preko reke Amur vidi Hejhe, kineska pogranična varoš sa statusom slobodne ekonomske zone.
Kada se led na reci istanji i mestimično istopi, saobraćaj između dve varoši preuzimaju "pume", čamci na vazdušnim dušecima gonjeni propelerima. Noću su "pume" na ruskoj strani. Kada svane, one u oblacima podignutog snega nestaju prema Kini. Odvoze Ruse, angažovane u sitnoj pograničnoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << trgovini. Najvećem broju njih "torbarenje" preko reke je jedini izvor prihoda.
Preduzimač u toj trgovini je izvesni Ivan Kinez, na gradskoj centralnoj pijaci. Propisi dopuštaju uvoz 50 kilograma robe, bez carine. Čime će velike torbe biti napunjene – o tome brine Kinez. One su na kineskoj strani već spremljene. Putnici su samo ovlašćeni pratioci tog tereta. Za dve torbe jedne profesorke i njenog sina, Ivan Kinez će platiti približno dvadeset dolara u rubljama. Za mesec dana to bude više nego što bi profesorka dobila predajući rusku književnost.
Zahvaljujući poslovima uz granicu, broj Kineza u zoni Blagoveščenska sve vreme je u porastu. Zbog skupoće artikala široke potrošnje kod kuće, Rusi svakodnevno pazare u Kini. Jeftinije je. A u zjapećoj nenastanjenoj praznini između Urala i Vladivostoka (osam miliona žitelja) baš i ne može mnogo da se bira.
U Moskvi, Sankt Peterburgu i još nekoliko gradova, preliva od bujice petrodolara. Ali iz Sibira, Moskva deluje daleko. Geografski, Irkutsku je bliži Peking. U Vladivostoku, na obali Japanskog mora, oseća se ritam Japana. Bliži je, u odnosu na Evropu i evropsku Rusiju. A u ekonomiji, odstojanja i saobraćajnice snaže ili slabe gravitaciju periferije prema centrima. Primer tog dejstva je i Blagoveščensk.
Trgovački vispreni Kinezi pošli su u susret kupcima i robu i usluge preneli i na rusku stranu Amura, pred prag. Negde od 1992, u oblasti je počeo da funkcioniše nov, oblasni ekonomski poredak. Lokalne, ruske firme (koliko ih je bilo), počele su da zaostaju u trci za novim poslovima.
Tržištem građevinskih radova zagospodarila je kompanija koja u Kini dobija investicioni kredit približno tri puta jeftinije. U ruskom "komšiluku", kompanija je zbog toga "patentirani favorit" trke za lokalnim tenderima. Na radilišta stižu radnici – Kinezi. To ničim nije propisano, ali ruski živi rad je skuplji.
Polagano ali sigurno menja se demografska slika oblasti. I te i pojedinih drugih oblasti. Broj Rusa smanjuje se tempom od 900.000 godišnje. Po popisu od 2002. zemlja je imala 145.181.900 stanovnika (81,5 odsto etničkih Rusa). Dve godine kasnije, 143 miliona... Od 155.000 sela (u 2002), trinaest hiljada ih je u međuvremenu sasvim opustelo, a u 35.000 sela živi po svega desetak stanovnika. Najviše se prazni Sibir. A najveći porast populacije je na severnom Kavkazu, na politički trusnom području Rusije zbog razornog uticaja "islamista".
Na ruskom Dalekom istoku stasalo je pokolenje koje je putovalo u Kinu, Koreju i Japan, ali u Rusiji nije kročilo na zapad dalje od Čite. Glavni robni tok ne ide sa istoka na zapad zemlje, nego obratno.
U lokalnom planiranju rasta oslonac se traži u mogućnostima izvoza u Kinu. Kina je zahuktala mašina i na Dalekom istoku računaju da će joj biti potrebno sve više i više ( ruskih ) resursa.
U avgustu ruska vlada je odobrila projekat socijalno-ekonomskog razvoja Zabajkalja i ruskog Dalekog istoka do 2013. Odvojeno je približno dve milijarde dolara sredstava, pre svega za transport i energetiku. Međutim, planeri se "sapliću" o nedostatak potrebnog ljudstva. Došlo se dotle, da je jedan od funkcionera projekta (Saveljev) pomenuo ponovni oslonac na "komsomolsku izgradnju". Metod direktivnog slanja u Sibir na rad, iz vremena SSSR-a.
"Vreme je da se organizuju komsomolska radilišta, privuče omladina, obrazuju radni odredi, a da se rukovodioci u Moskvi i Sankt Peterburgu zamole da na nekoliko godina pođu tamo", citiran je.
Čovek se, verovatno, našalio. Ali problem postoji.
Putinov bliski saradnik, potpredsednik vlade zadužen za tzv. nacionalne projekte, Medvedev je izjavio da se Sibir mora ubrzano razvijati, jer – ukoliko se toga ne lati Rusija, mogao bi to učiniti "neko drugi". Ima ljudi koji kažu, a zašto da ne i neko drugi? Jedan čitalac piše ruskim novinama, pa veli:
"Rusija zauzima približno petinu svetskog kopna. Pošto Rusi nisu u stanju da to sami popune, neko bi morao. Ako je narod koji dolazi i popunjava Sibir i Daleki istok voljan da nauči jezik, poštuje zakon i kulturu (Rusije), šta je u tome loše? To je dobro."
Profesor Vladimir Suprun, šef jedne institucije za sociološko istraživanje razvoja u budućnosti, smatra da je doseljavanje Kineza "prirodni prodor koji naglo dobija u tempu, ali bi se teško mogao smatrati (izrazom) svesne državne politike Kine". Ta mnogoljudna sila jednostavno napreduje, i sličnih izliva stanovništva će neizbežno biti u više pravaca. Svaka supersila pokazuje tendenciju popunjavanja praznog prostora, dok se prema njoj ne dejstvuje protivmerama.
Prva sila koja ne bi dopustila prodor Kine u prostor Rusije jesu SAD. Američki politolozi pažljivo izučavaju mogućnosti kineskog prodora u Sibir. Kina je sila u snažnom ekonomskom i ostalom usponu. Preuzimanje Sibira osiguralo bi joj energiju. Vašington ne bi to dopustio. Peking je svestan okolnosti i Kina ne želi da sličnim ambicijama razdražuje ni SAD ni Rusiju, veruje Suprun.
Putin je "načeo" problem prvim koracima. Ali Sibir je nešto što će dugo biti na radnom stolu u Kremlju, a na "planetarna pitanja" te vrste odgovara obično "budućnost".
[objavljeno: ]
