Izvor: Kurir, 18.Maj.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
VUK USR’O MOTKU
Pristalice Ravnogorskog pokreta koje su juče obeležile dan izlaska Dražinih četnika na Ravnu goru ogorčene što se vođa SPO ni ove godine nije pojavio na proslavi
RAVNA GORA - Hiljade pristalica Ravnogorskog pokreta i Draže Mihajlovića juče su na Ravnoj Gori, opet bez Vuka Draškovića, obeležile dan izlaska Draže i četnika na najslobodniju srpsku planinu. U crkvi, na imanju Srpskog pokreta obnove, služen je parastos izginulim ravnogorcima, na spomenik čiča Draži >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << položeni su venci, otvorena je i izložba fotografija ‘’Osamnaest godina Srpskog pokreta obnove’’, ali, primetili su to juče mnogi posetioci, Ravna gora bez Vuka nije ono što je pre desetak godina bila.
- Nema nam Vuka treću godinu zaredom. Ajde što nije dolazio kad je bio na vlasti i kad je imao državničke obaveze, ali što ga nema danas? Ne zna čovek nikad gde gubi, a gde dobija. Ne znam što nije došao - pitao se juče na sred Ravne Gore Budimir Kojadinović iz Priboja, sve pogledajući uzbrdo ka prevoju da se kojim slučajem putem ne pojavi kolona vozila sa Vukom.
“Nekad smo bili sila”
Vuk se na kraju nije pojavio, vence na spomenik čiča Draži položili su Aleksandar Čotrić, predsednik Asocijacije za negovanje tradicija Ravnogorskog pokreta i Spasoje Krunić, a ravnogorci su Vuka mogli da vide jedino na fotografijama iz ‘’slavnih devedesetih godina’’, na izložbi u Spomen domu, na slikama iz vremena kada je Drašković bio nekrunisani kralj srbijanskih ulica i trgova.
- Ih, šta smo nekad bili! Sila! - posmatrali su ‘’vukovci’’ fotografije sa demonstracija od 9. marta 1996. godine, sa mitinga i kontramitinga.
Pošto je položio venac na spomenik, Aleksandar Čotrić se juče suočio sa gnevnim ‘’vukovcima’’, koji su imali samo jedno pitanje:
- Čotriću, govori, gde je Vuk?
Pored nekolicine Čotrić je prošao sležući ramenima. Posle je ipak morao da odgovori:
- Ostao je u Beogradu, na pregovorima oko formiranja vlade!
- Preči mu pregovori sa Dačićem od Ravne Gore - nadovezali su se odmah jedni na Čotrićev odgovor.
- Nek pregovara, ako Vuk ne dođe ponovo na vlas’, sve ode u propas’. Ako Vuk ne zavlada biće katastrofa - vikali su treći.
Milan Vraneš iz Subotice na platou ispod spomenika baš se propisno iznervirao kada je video da nije došao Vuk:
- Trista i kusur kilometara sam prevalio zbog Vuka. Pola ovog naroda došlo je i zbog njega, da ga vidimo, da nam kaže šta planira, a on da se ne pojavi!?
Sekund kasnije kraj samog spomenika planula je svađa pred činjenicom da Vuk ponovo nije došao na Ravnu Goru:
- Izdaja, izdaja! - vikala je jedna grupa, u kojoj je naročito gnevan bio čiča pod šajkačom i kokardom.
- Vuče, Vuče, svi, svi, svi! - uzvraćali su drugi.
- Da nije bilo Vuka, ne bi bilo ni ove crkve, ni spomenika Čiči, ni spomen doma.
- Život sam spreman da dam za Vuka.
- Pa, što ti nije došo kad si spreman život da daš.
- Vuče usr’o si motku što danas nisi doš‘o.
- Nemoj ti da se natresaš na mene, moj ujak je pukovnik CIA.
Posle su se svi u miru razišli sa platoa kod spomenika.
Dole, pod crkvom, iza crkve, na prilazima Ravnoj Gori Sabor je čitavog dana tekao uobičajenim tokom.
“Ustaj, đedo, iz debelog lada, pa da vidiš ko Srbijom vlada...”, pevali su četnici pod šatrom pored puta.
Par metara dalje pripadnici Srpskog četničkog odreda iz Nikšića razapeli su šator, jedni seli ispod dok su drugi patrolirali drumom pod šubarama i kokardama.
Par stotina metara niz glavni ravnogorski drum jedni četnici izneli na tezge kokarde i šubare, šajkače i kame, ravnogorska odličja, diskove sa ‘’najžešćim” četničkim pesmama, drugi kupuju redom.
“Srpska se truba s Kosova čuje, Srbina svakog da obraduje”, gremelo je pod sledećom šatrom, par metara dalje gruvala je nova melodija: “I bila bi Ravna gora na tri južna srpska mora”...
Razočarani ravnogorci
Tamo gde je ječala pesma ‘’Srpska se truba s Kosova čuje’’ neki mladi četnici pobili u zemlju, kraj stola, crni barjak ‘’Sloboda ili smrt’’, povadili kame, vitlaju njima pod šatorom, drugi iza njih popeli se na stolove i stolice, pesma ih bacila u trans.
- Mi smo ovde zbog Draže i zato što volimo Ravnu goru, a Vuk, ako dođe, dođe. Ako ne dođe, ništa - objašnjavali su usred gungule Vladimir i Marko Mitrovići iz Prokuplja zašto su došli na Ravnu goru.
Oko podneva, u vreme kada je na platou kod spomenika Draži po običaju nekih ranijih godina govorio Vuk Drašković, oko samog spomenika, na prostoru od spomenika do crkve, stajale su tek grupice ravnogoraca, razočarane što nema Vuka i govora na koji su navikli.
- Ove godine na Ravnoj gori osetno je manje naroda no ijedne ranije godine. I Vuk je kriv što je to tako, jer je narod dobrim delom ovde zbog njega dolazio. Ovde ja pravo bilo kad je milicija branila da se ide na Ravnu goru, a mi dolazili i pucali po šumi okolo koliko je god kome na pamet padalo - gledao je sliku ispod crkve Nenad Petrović iz Beograda.[ antrfile ]
”Radovane, promeni stražare”
Jedino su pod šatrama čitavog dana na sve strane ječale četničke pesme, od čuvene ‘’Sprem’te se, sprem’te četnici, silna će borba da bude’’, do novokomponovanih ‘’Radovane, promeni stražare, ima Srba koji vole pare’’, “Što mi sliku ne ostavi, đedo, da ja vidim kako si izgled’o”. Dalje, u tipičnoj četničkoj koreografiji, jedni su nosili crne majice sa porukom - ‘’Da se Dražin barjak vije, ne bilo Albanije’’, drugi sa slikama Ratka Mladića i kratkom porukom - ‘’Još nije gotovo, srpsko je Kosovo’’.
