Izvor: Kurir, 19.Okt.2010, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
VREĐANJE ŽRTAVA
Usvojena je Deklaracija o srpskim žrtvama! Boris je prvo doneo Deklaraciju o osudi zločina nad bošnjačkim narodom u Srebrenici i tako izdvojio posebnu kategoriju civilnih žrtava rata na prostoru bivše Jugoslavije u odnosu na sve druge. Ovaj uvredljivi i duboko nemoralni postupak rešio je da popravi novom greškom, koja sa prvom čini neraskidivu celinu.
Na prvi pogled izgleda kao da je sada sve u redu, a u stvari je sve naopako! Ako se zločini koji su posledica jednog istog događaja >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << i zbivanja ne osude jednakom merom i svi, bez razlike na nacionalnost žrtava, time se čini nepravda prema žrtvama, njihovim porodicama i narodu kojem pripadaju. Zašto ih je, onda, razdvojio?
Zato što je podlegao spoljnom pritisku da se žrtve Srebrenice izdvoje u posebnu kategoriju. Na taj način je stavljena istorijska stigma na srpski narod kao genocidni i na srpsku državu kao jedinog krivca za rat. Ovo odgovara svima koji žele da nastave politiku ucena i rastakanja naše zemlje. Radili bi oni to, bez obzira na sve, ali je velika sramota da za to dajemo pristanak. A i šteta je! Jer se sada takva politika lakše sprovodi.
Tako Boris deklaraciju o Srebrenici koristi za spoljnopolitičke potrebe, kao dokaz lojalnosti gazdama. Znajući da je utisak isuviše gorak, usledila je kompenzacija - druga deklaracija samo za unutrašnju upotrebu, namenjena domaćoj javnosti.
Nažalost, pisana je udvorički prema onima koji su vršili pritisak za prvu. Njome se ne iskazuje iskreno žaljenje prema bilo kome, niti se iskreno osuđuju zločini. I jednom i drugom, izdate su upravo one vrednosti u koje se autor svakog dana zaklinje.
Izdvajajući zločin u Srebrenici, Boris je uvredio sve ostale žrtve surovog građanskog rata u Jugoslaviji. Posebno izdvajanje srpskih žrtava u posebnoj deklaraciji dodatno ih vređa. Obe deklaracije rangiraju žrtve kao žrtve prvog, drugog i trećeg reda, izostavljajući mnoge, kao da nisu ni postojale. U prvom redu su srebreničke žrtve. U drugom su sve srpske žrtve na području Hrvatske i BiH, a u trećem - žrtve NATO agresije, za kojima se samo izražava žaljenje, a zločin ne osuđuje. Kao da su u pitanju stradali u nekoj železničkoj nesreći u Aziji ili rudniku u Africi! Pored toga, deklaracijama se ne žale nikakve druge žrtve, niti osuđuju ikakvi drugi zločini, što znači da autora ni te žrtve ni njihovi krvnici ne zanimaju! Tu spadaju žrtve rata u Sloveniji i druge žrtve - pripadnici drugih naroda.
Licemernog Borisa ne interesuju ni logika, ni moral, ni ljudska osećanja. On je čovek zadatka: stavio je Srbiju na stub beščašća i srama, kako su od njega i tražili. Izvršio je reviziju istorije amnestiranjem NATO i Slovenije za zločine, zarad dva jeftina cilja: 1) da Srbija lakše pristupi NATO i 2) da ne nervira Jelka Kacina, jer se Srbiji žuri u Evropsku uniju! Jedino što se Evropskoj uniji ne žuri da primi Srbiju, pa čak i lišenu Kosova i Metohije.
Ne samo da se Boris lako odriče teritorije Srbije već se odriče u naše ime i pravih evropskih vrednosti, iskrenog saosećanja sa žrtvama i svake čovečnosti. To je on!
