Izvor: Glas javnosti, 05.Avg.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
VOSTANI SERBIE - VJEKOSLAV RADOVIĆ
Kad čuh da predsednik drži konferenciju za novinare u nedelju u jedan, na 34 stepena Celzijusovih, pomislih da je u najmanju ruku izbio treći svetski rat, ili da će da obznani priznanje nezavisnosti Kosova, što je, inače, samo pitanje vremena i banalna formalnost
Pomislio sam i da će, posle više od dve nedelje, konačno da objasni naciji ko je, u stvari, uhapsio Radovana Karadžića, ko je naplatio nagradu za njegovu glavu, i gde je laptop sa dragocenim podacima za Radovanovu odbranu. >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << Kad ono, međutim - ništa. Jedno veliko ništa, primereno predsednikovom liku i delu.
Da je, možda, odmrznut onaj famozni Prelazni sporazum sa EU, otvorena „šengenska vrata“, ili da će predsednik, u skladu s pretpostavkom nevinosti, dok se ne dokaže suprotno, obećati pomoć Karadžićevoj odbrani, kao što Hrvati pomažu svojima, nisam se usudio ni da pomislim. Predsednik je, u svom čipovanom mozgu, osudio Karadžića i sve haške sužnje onog trenutka kad je protiv njih podignuta optužnica.
Umesto svega očekivanog, od predsednika smo ponovo čuli samo njegovu omiljenu mantru: „Dok sam ja predsednik, i dok je ova vlada, poštovaće se zakon i red“. Da li to predsednik, možda, sumnja u sebe, pa hoće da ubedi naciju i sebe samog da je on nešto što nije? Ili je to bio samo apologetski glas nečiste savesti?
A investicije, penzije, „beli Šengen“, borba protiv kriminala i korupcije, svetle evropske perspektive koliko (malo)sutra - gde se sve to zametnulo? Konačno, zar ne bi bilo red da „prvu konferenciju posle formiranja vlade“ drži premijer, ako Srbija tako nešto uopšte ima?
Umesto ružičaste slike koju nam je nudio u predizbornoj kampanji, predsednik nas sad, odjednom, priprema na „nove ucene“ i uslovljavanja. Zar od „naših prijatelja“? „Ako neko misli da će ova proevropska vlada odustati od odbrane nacionalnih interesa zarad evropski perspektiva, vara se“, reče predsednik.
Ne, on će i dalje da se bori za Kosovo i Metohiju, pa makar u tom kontekstu morao da ugosti u Beogradu Tačija i Sejdijua. I tražiće mišljenje Međunarodnog suda pravde da li je samoproglašenje nezavisnosti Kosova bilo legalno. Dok Vordsvort i Manter ne kažu drukčije.
Pomenuo je predsednik u svom „državničkom“ obraćanju naciji i „Oluju“ i odbranu Republike Srpske. Odlučno i rezolutno. S predsednikom nema šale. U stvari, to i nije bila konferencija za štampu, nego predsednikov monolog, a novinari su bili prisutni samo kao najpodesniji „nosač zvuka“, tačnije, medij za prenos demagoških poruka.
Podsetio nas je predsednik i na nešto što predobro znamo - njegova izvinjavanja komšijama zbog „srpskih zločina“. On, veli, još uvek čeka na slično izvinjenje s druge strane - od Mesića i Silajdžića. Ima da se načeka.
I tako, dok se Oljica Bećković brčka u nekom egzotičnom moru, moj „utisak nedelje“ nije predsednikova „konferencija“, osim u najnegativnijem smislu. U pozitivnom smislu, utisak je ona fotografija „pomirenja“ sa Tare, na kojoj je Boris „najašio“ Ivicu otpozadi - a moglo je i obrnuto - dok su igrali basket „jedan na jedan“. A, na sve to su s tribina aplaudirale gospođe i rumunski predsednik Basesku. To je onaj fini gospodin koji je Tadiću, ničim izazvan, obezbedio alibi za vreme onog februarskog mitinga u Beogradu.
Da budem iskren, ozbiljno me brine ta naprasna bliskost predsednika „mačomena“ i pufnastog ministra policije. Prvo su se vodali po Atini, potom po Malagi, sad po Tari. Nisam psiholog, ali bojim se da se sve to ne izrodi u neku perverziju. Naravno, u interesu „nacionalnog pomirenja“.
Ne znam kako će nacija da reaguje na Tadićevo obraćanje, vrele julske nedelje. Ali, ako predsednik dozvoli, zamolio bih ga, kao građanin, u svoje lično ime, da mi se više ne obraća bez razloga.
Bravo, bravo, bravo! Svaka cast ! I ja ga takodje molim da mi se ne obraca - uopste. Ionako sve laze.
Ova situacija sa predsednikom i Vladom lici na jednu pricu koju sam davno cuo u Indiji.
Uhapsen jedan covek na pravdi boga i osude ga vladar na smrt. Pre smrti covek zatrazi da nesto vazno saposti vladaru. Rece mu da je on jedini na svetu koji moze da nauci konja da leti i ako ga pogubi nestace te vestine. Vladar zapita sta mu treba da mu dokaze svoju vestinu. Covek zatrazi godinu dana, najbpljeg vladarevog konja, hranu za sebe, porodicu i konja. Vladar mu dade sve to uz napomenu da ce ga nakon godinu dana pogubiti najstrasnijom smrcu ako ne nauci konja da leti.
Ode covek kuci. Veseo jede, pije i uziva u lepom konju. Gleda ga zena pa mu rece kako ne zna zasto je tako veso jer ce godina brzo proci.
Covek joj odgovori da je godina duga i da moze on da umre prirodnom smrcu, moze vladar da umre a mozda i konj poleti.
Eto nam situacije u kojoj je ova su ovi koji "vladaju" Srbijom! Sta vi mislite da li ce konj da poleti?
I ja se cudim , da postoji osoba koja slusa ovog lazova.Kada ga i vim na tv , utisam da ne moram da slusam gluposti.
Svaka cast majstore svaka ti je ko NJegoseva.
