Izvor: Glas javnosti, 22.Jul.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
VOSTANI SERBIE - VJEKOSLAV RADOVIĆ
Svojevremeno sam napisao ako Srbija izabere psihologa za predsednika, biće zrela za psihijatra. E, sad smo u toj fazi. Cela Srbija danas liči na veliku psihijatrijsku kliniku, a na čelu je predsednik parlamenta Slavica Đukić - Dejanović. Ona koja je profesionalno „obradila“ Slobodana Miloševića da se preda Čedi.
Ništa neobično. U zemlji u kojoj diplomatiju vodi fizičar, prostorno planiranje ortoped, normalno je da predsednik parlamenta bude psihijatar. Psihijatrija je, >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << reklo bi se, trenutno najtraženije zanimanje u Srbiji. Uzmite, na primer, kolegu koji je ovih dana, lamentirajući nad stanjem u zemlji, napisao i sledeće: „Ipak, Srbija ima jednu svetlu tačku koja ne dangubi. Zove se Vuk Jeremić.“
Onda kolega objašnjava kako mlađani Jeremić, koji likom i delom sve više liči na ujka-dedu Pozderca, „očajnički pokušava da ubedi većinu zemalja članica UN da u septembru glasaju za predlog Srbije da Međunarodni sud pravde oceni zakonitost proglašenja nezavisnosti Kosova“. Jaka stvar!
A, šta ako bi UN i podržale tu ideju pa, recimo, sud odluči da je sve po zakonu? Da li bi to značilo da Srbija više nema primedbi? Ali, da bi predupredio takav ishod, pobrinuo se sam Jeremić. Po povratku iz NJujorka, gde je Ban Đi-munu skresao istinu u brk, mlađani ministar je izveo verbalni salto mortale i najavio povratak ambasadora u zemlje koje su priznale Kosovo.
Šta mogu biti efekti takve politike, koja samo dokazuje da Srbija ne misli ozbiljno kad je u pitanju Kosovo? Videće se do septembra, kad umesto sadašnjih četrdeset, stotinak zemalja prizna Kosovo, ohrabrene „mudrom“ i „miroljubivom“ politikom Beograda. Kamo lepe sreće da Jeremić malo više „dangubi“. Šteta bi bila manja.
Mig za takav zaokret dao je niko drugi do Danijel Frid. To je onaj čiji dan u Stejt depertmentu počinje čitanjem kolumni legendarnog Boška Jakšića u Politici. Beograd nije ni časa časio da „postupi po naređenju“.
I sad, mlađani Jeremić, vredan kao krtica, a zna se i čija, hoće da bude deo pregovora oko transformacije Unmika u Euleks. Možemo i oko toga da se dogovorimo, sugeriše ministar, pod uslovom da be bude ugrožen „suverenitet“ Srbije nad Kosovom. Jeremiću i Tadiću je „suverenitet“ iznad svega. Jer, kako kaže Jeremić, „mandat Evropske unije na Kosovu ne sme biti da ona sprovodi Ahtisarijev plan“.
Neko je u Beogradu, izgleda, i slep i gluv, jer i vrapci već znaju da je glavni i jedini cilj dolaska Euleksa upravo sprovođenje Ahtisarijevog plana i pružanje podrške nezavisnosti. O čemu tu ima da se pregovara?
U međuvremenu, ministru policije prete smrću. Strašno! Ali Dačić, demokrata kakvim ga je Bog dao, kaže da neće da se meša u posao policije u tom slučaju. Imam sugestiju: možda istraga treba da krene od vlasnika onog kofera čijoj primopredaji je prisustvovao u stanu bivšeg viceguvernera.
U svom tom psihijatrijskom zamešateljstvu, moje simpatije su definitivno na strani onog Antića, koji je u ime socijalista dogovarao vlast na gradskom nivou. Čovek je, veli, očajan zbog raskida koalicije s radikalima i „narodnjacima“, ali šta se tu može, kad je „viši organ“ odlučio drugačije.
Ne može on, kaže Antić, protiv volje organa. A, organ tvrd. Jer ipak je on samo član SPS, a bez toga bi bio „niko i ništa“. Nesrećnik misli da je sad neko i nešto. Za onog „mladog“ Krkobabića nemam baš nikakvih simpatija. Čovek je otvoreno i jasno dao naciji do znanja da u politici ne postoji „ništa osim interesa“. Ličnih i tatinih, naravno.
U međuvremenu, Dejanovićeva na dve nedelje zatvorila kliniku, ostavljajući pacijente bez terapije. Pa ti sad, narode, vidi šta ćeš.
.jpg)
