Izvor: Glas javnosti, 10.Jun.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
VOSTANI SERBIE - VJEKOSLAV RADOVIĆ
Jeste li primetili da Beogradom šetaju koferi? Sami. Lepo, vidite kofer kako klacka od Kneza Miloša do Krunske, pa do Studentskog trga, ali ne vidite čoveka. Kako? Lepo, čoveka naprosto nema. Ili je, u duhu vremena, postao transparentan. Jedan „nevidljivi“ je po kofere otišao čak u Crnu Goru. A, nekad je Sloba takve obarao iznad Buđanovaca!
I tako, dolazimo do „ispunjenja izborne volje građana“. Imaćemo, po svemu sudeći, vladu „dva bola“, koja će na čelu imati jednog >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << vola. Ko će biti vo, zasad još nije izvesno, ali volovi smo svi mi koji smo verovali da smo 11. maja uzeli sudbinu u svoje ruke glasajući za Borisa, Vuka, Čanka, Tomu, Ivicu, Mlađu, Voju, Velju, svejedno.
Jer, da li ste ikad pomislili da glasajući za Ivicu, zapravo, glasate za Borisa, ili obrnuto? I da će Boris da nas sjedini u „dva bola“, kao dva oka u glavi. Sve sa Arkanovim naslednikom i onim što Srbiju doživljava kao onemoćalu babu za krkanje. Ali, to je „demokratija“, na srpski način.
Možete li da zamislite kako pod zastavom neprevaziđenog alhemičara marširaju, rame uz rame, prema Evropi Boris, Ivica, Arkan, Sloba, Zoran i ostala družina. Jedni sjedinjeni u smrti, drugi u želji za vlašću. Ali, desilo se u zemlji čuda, u Srbiji.
No, manimo političare. Nego, šta je sa javnim mnjenjem u Srbiji, vajnim analitičarima, ekspertima i medijima, koji su, odjednom (?) s oduševljenjem pozdravili ideju „neprincipijelne koalicije“ kao nešto najlogičnije i najnormalnije? Ko nas sad vraća u „mračne devedesete“?
Dobro, radikali su bili predodređeni da ostanu „dežurno zlo“, dogod budu prejaki za „koalicioni potencijal“, ali otkud odjednom Vojislav Koštunica da postane crnji i od Slobe i Arkana, i od samog đavola?
Jeste, Koštunica je sam kriv za svoju sudbinu koju mu „analitičari“ već određuju u „političkoj penziji“ u Belanovici. Mogao je da napravi dil sa radikalima 2007, a mogao je i bez izbora 2008. Nije hteo, nego je „vratio mandat narodu“. Častan čin. Ali u Srbiji 21. veka čast i poštenje se skupo plaćaju. Koštunica, izgleda, nije čitao čuvenog srpskog „fašistu“ Dimitrija LJotića, koji je u svoje vreme rekao da je „narod pleva koju vetar nosi od praga do praga“.
Nije to, izgleda, još shvatio ni narod. Ali shvatiće, kad bude kasno. Kad predsedniku isteknu oba mandata, a mi i dalje u predvorju Evrope budemo čekali „bele šengenske vize“. A Kosovo će, naravno, bez Srbije, eventualno predsedavati EU!
Pred odlazak na svoje časno mesto u istoriji, Koštunica je putem one pravne analize pokušao da objasni naciji da nije naprasno i bez razloga postao „antievropljanin“. Nego da je Evropa pogazila ono što je parafirala u novembru, priznavši u međuvremenu nezavisno Kosovo, a Boris i Kalimero su upravo to potpisali u Luksemburgu.
Ali ni nacija, ni eksperti svih fela, nisu to hteli da razumeju, nego su tu analizu podvrgli sprdnji. Uzalud su bačene pare za oglas na dve strane Politike. Guranje glave u pesak je alibi za Srbe nečiste savesti, koji nisu spremni da priznaju da ne može „i Kosovo i Evropa“. Zapravo, ne može ni jedno ni drugo.
I niko se više ne pita kako su za Evropu odjednom prihvatljivi i Arkan i Sloba, samo nije Koštunica. Normalno. „Treba se okrenuti budućnosti“. A konačna demontaža Srbije ne može se završiti bez kvislinške vlade u Beogradu. Ne verujte svojim očima, verujte Borisu i Solani!
Ako među istoričarima postoji dilema da li je Vuk Branković zaista izdao na Kosovu, oko toga ko je izdao u ovom kosovskom boju neće biti dileme. NJegovo ime se već zna. A, njegovi potomci zavideće Koštunici na njegovim danima provedenim u Belanovici.
malo ko kao VI pravi takvu OBDUKCIJU "DVA BOLA U GLAVI" i DVA VOLA NA JAVI! Sjajni ste, sjajni, uspece im da uhvate SRBIJU za rogove i prodaju je na prvi pijac! Slobodan MILOSEVIC je unistio SRBIJU i SRBSKI NAROD, i normalno je da se zlocinac vrati na mesto nesrece, kako bi dokrajcio svoj zapoceti posao! olaksavajuca okolnost je ta da to radi zbog SOCIJALISTICKE INTERNACIONALE koja se najbolje hrani SRBSKOM KRVLJU, taj VAMIR koga vode SOLANA I CIA! ostaje nam da se nadamo da SE PLEVA PROBUDI, TA PUCINA GRDNA, ali od nasih nadanja nemozemo izgraditi SRBIJU po nasoj meri!
Kazes Vjekoslave: "u Srbiji 21. veka čast i poštenje se skupo plaćaju", a mislis na Kostunicu. Kazes da je castan i posten. On koji je znao za Milosevica, a pravio se lud tog Vidovdana. Koji je srpske generale slao bez papuca, a Lazarevica sa Patrijarhovog kabeta. Hapsio je Tolimira i u gepeku slao svojoj "mrskoj" Karli. Koliko je srpskih glava isporucio taj castan covek Hagu, toj Evropi?? Sto taj castan covek nije napravio vladu sa radikalima kada je to mogao, nego je ponizavao NIkolica da bude predsednik Skupstine tri dana. Sta je rekao tada Nikolicu? Sta je taj castan covek tada radio? Sta radi taj castan covek dok su mu najblizi saradnici do grla u korupciji? Ko je sacuvao G17 od propadanja svojevreno?? Ko je branio G17 vise od sopstvene stranke? Ko je u tom DSS sproveo nacelo casnosti i postenja u kadrovskoj politici? Kako to da su svi oko njega necasni, a on je castan i posten? E moj Vjekoslave Naivni.. Imas pravo da verujes u njegovo postenje i cast. Ti si poslednji na licu zemlje koji jos ima te iluzije.
Demokratija je pre svega sposobnost da se napravi kompromis. Eto ja pravim mali doprinos toj tekovini i mogu da kažem da mogu da potpišem i Vjekoslavljev tekst i ovaj drugi komentar na taj tekst. S tim što u onom delu gde Vjekoslav govori o časnosti i poštenju V. Koštunice, ja mogu da kažem da Vjekoslav ima pravo da o tome tako misli, a možda i ne greši.
Isto tako ima pravo i da bude naivan, ukoliko jeste naivan. Mada, ni od gorčine nema mnogo vajde, jer ni ti generali koji su pominjani nisu u Hagu završili slučajno. Ima ih i nevinih. Nije sve isto, a osobeno ne može biti isto to što su u Hagu Lukić, na kojeg je aludirano, i Lazarević koji je eksplicite pomenut. Koliko ja o tome znam, njihove “zasluge” nisu iste, i oni nisu isti, pa tu malo Koštunici mogu da progledam kroz prste. Radikali mu kao ne gledaju kroz prste, ni Čavoški mu ne bi progledao kroz prste. Možda su u pravu, ali evo ja mogu ponešto i da mu oprostim, ali mu neću zaboraviti ništa, kao ni Ovaj što pamti... ali pamti i Vjekoslav... pamtimo svi, samo je pitanje da li uvek o svemu možemo da kažemo baš sve.... Pozdrav mojem Vjekoslavu i ne daj se obeshrabriti... Još će se o ovim temama pisati, debatovati i polemisati.
S.Z.
