Izvor: Glas javnosti, 16.Sep.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
VOSTANI SERBIE - VJEKOSLAV RADOVIĆ
„Sedma sila“ je čudo, ponovo se potvrđuje na delu! Evo, Toma Nikolić se preko noći preobratio iz đavola u anđela, a koliko je samo trebalo Savlu da bi se od progonitelja hrišćana preobratio u Pavla! Savle je „progledao“ tek nakon što je bio zaslepljen kosmičkom svetlošću na putu za Damask. Toma je, izgleda, obnevideo od silnih televizijskih reflektora, šetajući od studija do studija i obrazlažući svoju „principijelnu“ i „pravednu“ pobunu protiv „tiranije“, koju >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << je skoro dve decenije stvarao, zajedno sa Velikim inkvizitorom. Pri tom je prevideo opštu štetu.
Dopuštam da su mu, zaista, Vojine fantazmagorije postale nepodnošljive. Ali, posle petnaest godina „trpljenja“, čini se da je izabrao pogrešan trenutak i banalan povod. Jer, jadna je zemlja koja, pored ovakve vlasti, više nema pravu opoziciju.
Od glavnog progonitelja srpskih novohrišćana u žutim odorama, apostol Toma postao je preko noći njihovo mezimče i veliki pomiritelj. Nikad on više neće izreći kletve, koje su od njega učile one „narikače“, koje su se na kraju okomile na njegove unuke!
Eto, ponudio je u znak pomirenja i onaj šugavi amandman na zakon o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju. Samo da bi nas novohrišćani uveli u Evropu, sa Kosovom, ili bez njega, svejedno. Uostalom, na Kosovu jedva da je ionako ostala šačica hrišćana.
„Ne diraj mi majku,“ zavapio je svojevremeno Boža Đelić u nekom duelu sa svojim bivšim prijateljem. Ne dirajte mi unuke, kaže Toma! Boža je oprostio svom prijatelju i opet su zajedno, ali Toma ne može. Lako je Đeliću, on je u međuvremenu „otežao“ za jedanaest miliona evra. Ali, mora valjda neko da brine i o Tominim unucima. A, ko će, ako neće on!
Oljica Bećković se sjajno držala u „Utisku nedelje“, gde je Toma dobio državnički tretman, kao predsednik Tadić. Provokativna, zajedljiva, pronicljiva, zmijskog pogleda, gađala ga je otrovnim strelama, mada je sve bilo namešteno da bi Toma ojačao svoju poziciju. Ali, ako pitate za moj utisak, nije iskoristio priliku. Ponestalo mu municije.
Na kraju sam ostao sa mučnim utiskom da se Toma odrekao budućnosti i vratio u prošlost - pre Hrista, kad su vladali paganski običaji i zakoni i kad ništa nije bilo sveto. Osim, možda, unuka.
A moj omiljeni komentator u jednom listu egzaltirano kaže: „Vreme u modernoj srpskoj politici ima se ubuduće meriti sa: pre Tome i posle Tome...“ Nema više pre ili posle Hrista, pre ili posle Berlinskog kongresa, Tita, Informbiroa, ili Osme sednice. Ne, Toma je preko noći postao merilo svih vrednosti. Tu nešto, ipak, nije u redu.
Drugi komentator u istom listu „mudro“ konstatuje da su Toma i Boris „zajedno dobili četiri i po miliona glasova na izborima“, koje su „narikače“, onako đuture, proklele. Vidi vraga, a ja mislio da su to bile dve suprotstavljene opcije, od kojih su za jednu glasale i „narikače“!?
Tomin verni sledbenik, onaj general čijim suzama ne verujem, jer sve više liči na Sanča Pansu, prošao je u televizijskom nadmetanju mnogo bolje od svog šefa - pobedio čovek u „Piramidi“. Ej, piramidi, gde caruju samo pamet i kompjuterska tehnika. Baš me zanima ko je platio račun!
Sreo sam jednom generala i lepo smo se ispričali. Drugi put nisam uspeo da mu priđem od lepih, mladih radikalki od kojih se nije odvajao. Lepe radikalke, gde to ima? Ima, video sam svojim očima.
Međutim, sad čujem da postoje i „pametni i obrazovani radikali“, koji će listom da krenu za Tomom. Pobogu, pa gde su ih dosad krili?
U trenutku slanja ovog teksta još je neizvesno kako se opredelio Aca Vučić. Ali, to ni na koji način ne menja suštinu problema.
