Izvor: Glas javnosti, 26.Avg.2008, 13:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
VOSTANI SERBIE - VJEKOSLAV RADOVIĆ
Prođoše i ove Igre, sad da vidimo šta ćemo sa hlebom. Iz Pekinga smo se vratili sa tri medalje, od kojih su dve lične zasluge Čavića i Đokovića, a jedna plod „kolektivnog pregnuća“, kome je prethodilo kostolomstvo u kome su izvukli „deblji kraj“ i Šapić i Šefik. Da li je, stvarno, trebalo da zbog toga šaljemo u Peking onolike državne delegacije, od predsednika naniže? O novinarskim da ne govorimo. Samo je ekipa Javnog servisa bila ravna polovini celokupnog olimpijskog tima!
>> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << />
Paradoksalno je da je Šapić, kome je u poslednje vreme politika bliža od vaterpola, nedavno sa svojim prijateljima uspeo da „odbrani Beograd“ od zlih „nacionalista“, bez kapi krvi, da bi posle stradao u obračunu i senci „Ptičjeg gnezda“. Ali, dobro, sve na kraju dođe na svoje.
Elem, posle pekinškog, sledi, po svemu sudeći, njujorški debakl. Igre u Generalnoj skupštini UN počinju polovinom septembra i, uprkos optimističkim predviđanjima Vuka Jeremića, tamo ćemo, najverovatnije, umesto medalje - osvojiti šipak. Jer, prvo se treba izboriti da se predlog rezolucije Srbije i izjašnjavanju Međunarodnog suda pravde o kosovskoj nezavisnosti uopšte uvrsti u dnevni red, a potom treba obezbediti većinu od devedesetak glasova.
Ovo drugo će, uz pritisak zapadnih sila, biti teško izvodljivo, a mnoge zemlje će verovatno izabrati srednji put i biti uzdržane, da bi ostale „čistih ruku“.
Ali, najgore dolazi tek posle eventualnog usvajanja rezolucije. Jeremić je, naime, već izjavio da će Srbija poštovati odluku suda, ma kakva ona bila. „Pošto tražimo mišljenje, pošto smo strana koja to traži i verujemo u međunarodne institucije, uključujući Međunarodni sud pravde, poštovaćemo odluku Međunarodnog suda pravde“, izjavio je Jeremić pre desetak dana na konferenciji za novinare u NJujorku. „Dobićemo mišljenje suda koje nije obavezujuće, ali Srbija će se pridržavati mišljenja tog suda“, dodao je srpski ministar.
Ta izjava ima taman toliko smisla koliko i ranije javne tvrdnje predsednika Tadića i kuma mu, ministra vojnog, da Srbija nikad, i ni pod kojim uslovima, neće upotrebiti silu, nego će se boriti za Kosovo diplomatskim sredstvima.
Na stranu činjenica da Međunarodni sud pravde nema fiksirane rokove i da u iščekivanju odluke može da prođe i više godina, sve što zapadni moćnici sad treba da urade jeste da „izlobiraju“ u sudu željenu odluku, što sigurno mogu, i posao je završen. U međuvremenu, sve stoji na mestu, samo albanska nezavisnost polako pušta korenje u otetu srpsku zemlju. To su pogubne zamke Jeremićeve „agresivne“ diplomatije.
Istovremeno, na domaćem planu kao da sazreva svest da će ovakva politika „odbrane“ Kosova i šire da potraje, pa je na vidiku sezona transfera i pretrčavanja u pobednički tabor. U stvari, radi se samo o „izlaznoj strategiji“ aktuelne vlasti da se u pogledu Kosova ništa ne preduzima, da stvari idu svojim tokom i da oni vladaju što duže.
U tom kontekstu, samo je pitanje vremena kad će i Velja opet da zasedne u neku ministarsku fotelju. A koleba se, bogami, i Emir od Bosne, Nemanja Kusturica. Čovek koji je na februarskom miting za odbranu Kosova prozivao one koji su se sakrili u „mišje rupe“, u Bukureštu ili Beogradu, svejedno, sad menja ploču.
„Koncepcijske razlike između naših političara mere se milimetrima, ali prema dnevnim potrebama često dobijaju dimenzije istorijskog ponora. Ja drugujem i sa Tadićem i sa Koštunicom“, reče juče Emir.
Primetićete da je Tadić već izbio na prvo mesto. Onda sledi objašnjenje: „Narednih dana će Vlada Srbije uredbom proširiti teritoriju zaštićenog parka“ na Mokroj Gori. Dobiće i aerodrom, kaže Kusturica.
Sad je sve jasno, osim - treba li čoveku lična planina da bi bio gromada? Svako, naravno, bira svoje prijatelje, ali ima valjda i svog Šefika.
Dragi nas Vjekoslave - opet pun pogodak.
Odlican clanak, steta sto se Vjekoslav cesce ne oglasava. Sve sluge globalnog koncepta, takozvani globalni igraci, sve vise su prezreni od obicnih i normalnih ljudi na svim meridijanima sveta. Sjaj i beda globalnih igraca i njihovih gazda je vec potpuno razgolicena, kada im koncept dozivi krah mogucnosti za preletanje i pranje ruku ce im biti veoma ogranicene.
Svaka cast Vjekoslave,
ima jos mislecih ljudi koji se slazu sa Vama ali nema vise slobodnih novina da se oglase, a o TV,
specijalno Tijanicevom "madiskom servisu", da i ne govorimo.
Zivim u gradu gde je ziveo Vladika Nikolaj a on je jednom rekao "Kad kuca gori - vatra se ne gasi iznutra - vec spolja"
Znam da Vi unutra mozete malo, ali od srpske inteligencije "napolju" ocekujem da se ukljuci u gasenje...
Otvorite nam vrata bar Vi, jer ostala cemo, izgleda, morati da rusimo.
Strasnije od jednoumlja je samo - nametnuto jednoumlje - a to Srbja sada dozivljava - na zalost.
