Izvor: Kurir, 17.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
VOLE IH RODE
Ilija i Iboljka Mijatović iz mačvanskog sela Metković imaju devetoro dece. U kući punoj radosti žive skromno i ne žale se
ŠABAC - U kući Mijatovića, u mačvanskom selu Metković, vlada atmosfera kao u omanjoj školi ili zabavištu. Ilija i Iboljka imaju devetoro dece i kažu da se nikad ne zna da li će ih biti još, jer su im njihovi mališani radost i smisao života. Najstarija Roksanda ima 13 godina, Dušan je napunio 12, Uroš 11, Sava 10, Suzana osam, Pavle sedam, >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << Anđelka šest, pre dve godine rođen je i Vujadin, a za njim jednogodišnja Jovana. Starija deca idu u osnovnu školu, Pavle u predškolsko, dok će Anđelka, Vujadin i Jovana na to još malo sačekati.
Ilija i Iboljka su se upoznali 1993. godine. On se tada bavio preprodajom goriva i put ga odveo u Banat, u selo Srpski Krstur kod Novog Kneževca. Upoznao je maloletnu Mađaricu Iboljku, koja je, zbog ljubavi prema Iliji, bez dvoumljenja pristala da živi s njim u Mačvi. Roksandu je rodila kad je imala samo 16,5 godina. Navikla se, kaže, na Mačvu, kao da je tu i rođena.
Mijatovići žive skromno, ne žale se, niti su navikli da dobijaju veću pomoć od države, čiji predstavnici su, izgleda, samo formalno zabrinuti zbog bele kuge.
Ilija obrađuje zemlju, ponekad zaradi i na uslužnom pečenju prasića o velikim praznicima, ali je sve to malo za veliku porodicu. Od Centra za socijalni rad dobijaju 7.000 dinara pomoći i 6.300 dečjeg dodatka. U kući u kojoj žive nemaju vodu ni mašinu za veš, a ponekad ponestane i para za deterdžent. Kad se nakupi veša za pranje i stigne deterdžent, Iboljka i po 10 dana pere veš napolju, čak i zimi.
- Deca ne traže ono što znaju da ne mogu dobiti. Knjige nasleđuju jedni od drugih ili dobijaju od druge dece. Tako je i s odećom, a najviše im nedostaje obuća, koja ne može da ostane za mlađe dete. Predsednik opštine Bogatić Radenko Petrić nam je pomogao, jer nam je omogućio jednokratnu pomoć od 30.000 dinara, mesečne školske karte za decu i plaćen nam je račun u prodavnicama gde smo uzimali hranu - ističe Ilija. Dodaje da su od 30.000 dinara dobijenih od opštine kupili koze, kojih sada s jarićima imaju 15, pa ne kupuju mleko.
Mijatovići su zahvalni i svešteniku Vladi Dimitriću, koji je obezbedio da im iz Toronta mesečno stiže novčana pomoć od 100 dolara od Leposave Sredojević, supruge paroha Milorada. Jer, svaka pomoć za njih je dobrodošla.[ antrfile ]
U KANCELARIJI PREDSEDNIKA NEMA POMOĆI
- Ja ne tražim nikavu socijalu. Obratio sam se Kancelariji predsednika Srbije i pitao da li mogu da mi obezbede podsticajna sredstva da kupim zemlju, traktor ili da formiram veće stado koza, ali su mi oni odgovorili da ne mogu mnogo da mi pomognu. Evo sada prilike za one kandidate koji su u predsedničkoj kampanji isticali brigu za majke koje rađaju više dece da nam pomognu - poručuje Ilija.
PRIMER ZA DRUGE
Sveštenik Dimitrić kaže da selo polako izumire, a da ovakve porodice niko ne pomaže.
- Mijatovići mogu da budu primer svima. Nisu navikli na luksuz, ali je njihova kuća puna radosti, jer u njoj vlada ljubav i spremnost da jedni drugima pomognu. A, to im je najvažnije - kaže sveštenik Dimitrić.
.jpg)
