Izvor: Politika, 20.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
VLADIMIR GLIŠIN
Još smo u osnovnoj školi učili da su se od postanka naše planete, pre otprilike pet milijardi godina, dešavale stalne promene klimatskih uslova. Jedne su se odigravale zbog nezavisnog obrtanja Zemlje oko svoje dve obrtne ose (videti Milutina Milankovića), a druge su posledica kataklizmičnih, nepredvidljivih događaja, kao što su velike vulkanske erupcije ili udari meteora. Isto tako smo učili da su svima poznati dinosaurusi zato izumrli, a da su, istovremeno, naši bliži sisarski preci, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << miševi i pacovi, skriveni pod zemljom preživeli. I da smo zahvaljujući tome mi ljudi, upravo, tu gde smo danas.
Međutim, nešto je drugačije u evoluciji celokupnog živog sveta od jednoćelijskih mikroorganizama do čoveka. Pod uticajem klimatskih promena, ona nije više samo plod nasumičnog; prvi put je posledica direktnog (svesnog?) uticaja samog čoveka. Ozonske rupe i "staklena bašta", izazvane neposrednom ljudskom delatnošću, imaju i imaće bitan uticaj na budući život čoveka kao biološke vrste.
Možemo li s više optimizma da gledamo u našu neposrednu i posrednu budućnost, ponekad uprkos frankenštajnskim predviđanjima, zahvaljujući napretku nauke, posebno molekularne biologije u drugoj polovini 20 veka?
Zbog ograničenog prostora navešću samo primer pirinča kao jedne od najvažnijih biljaka za ishranu više od polovine ljudskog roda. Ako su nam predviđanja tačna, a valjda jesu, u budućnosti biće nam potreban pirinač koji će moći da podnosi više temperature i ekstremne vremenske uslove i da uspešno koristi povećane koncentracije ugljen-dioksida u atmosferi. Kako to da postignemo?
Kao što rekoh na početku, zahvaljujući napretku molekularne biologije, sada često korišćenim sinonimom genomike, možemo u laboratoriji da uzgajamo razne, već postojeće sorte pirinča i da u bilo kom stepenu razvića analiziramo ponašanje njihovih gena (pomoću čipova). Sa ovakvim znanjem mi u laboratorijskim uslovima možemo da istovremeno pratimo sve ovo pod promenjenim "klimatskim" uslovima koje predviđamo.
Tako ćemo da utvrdimo koji to ključni geni u novim "klimatskim" uslovima postaju nefunkcionalni i predstavljaju "usko grlo" za uspešno sazrevanje pirinča. Zamenom ili dodavanjem jednog, možda više odgovarajućih gena u postojeće genome pirinča (genetski modifikovan), bićemo u stanju da stvorimo nove sorte uspešno prilagođene promenjenim temperaturskim ciklusima, čak i pri povećanim koncentracijama ugljen-dioksida u atmosferi. Dabome, sa istim visokim prinosima koji su dobijeni pre klimatskih promena.
Ovakvi i slični primeri stvaranja novih, genetski modifikovanih organizma, a ne samo biljaka, prilagođenih predviđenim promenama klimatskih uslova na Zemlji, a bitnih za opstanak čovečanstva, urgentno se razmatraju u ozbiljnim svetskim laboratorijama. Moderna genomika će, kao što vidimo, biti nezaobilazni činilac koji će sigurno produžiti čovekovu egzistenciju na ovoj planeti.
Dakle, još jedna po(r)uka najglasnijima među onima koji su, uglavnom zbog fundamentalnog neznanja, protiv genetički modifikovanih organizama.
Svetski ekspert za molekularnu biologiju i genetiku
[objavljeno: ]
