Izvor: Politika, 29.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
VLADE DIVAC U RALJAMA POLITIKE
Organizujući akciju pomoći izbeglicama poznati košarkaš se našao na pravoj čistini
U javnosti se tek ponekad i to prilikom obeležavanja godišnjica stradanja Srba u Hrvatskoj, BiH i na Kosovu pominje izuzetno težak položaj nekoliko stotina hiljada izbeglica. Prošlo je, međutim, više od 15 godina, a naše društvo nije uspelo da reši pitanje njihovog smeštaja, integracije i socijalnog zbrinjavanja. Naročito je ugrožena grupacija izbeglica smeštena (ili bolje reći >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zarobljena) u izbegličkim kampovima, u kojima žive u ponižavajućim uslovima. Zato je važna humanitarna akcija Vlade Divca. Pored podsećanja na neljudske uslove života u ovim specifičnim sabirnim centrima, cilj akcije je da izbeglicama omogući stambeno zbrinjavanje. To jest, da se sakupi dovoljno novca za otkupljivanje napuštenih kuća u koje bi se uselile izbeglice. Država je sama po sebi poslovično spora i nespremna da ovo goruće pitanje rešava efikasnije: deca koja su stigla u izbegličkim kolonama pre petnaest godina sada su već odrasli ljudi, a žive i dalje u nedostojnim uslovima, bez realne nade da će ubrzo izaći iz začaranog kruga neizvesnosti, bede i poniženja.
Akcija koju je pokrenuo Vlade Divac već je postigla svoj prvi cilj, jer je pitanje onih koji životare u kolektivnim centrima konačno dobilo potrebnu medijsku pažnju. To je jedan od uslova za njen uspeh, ali je ona pokrenula i veliki talas već pomalo zaboravljene ljudske solidarnosti.
Sam Vlade Divac je u nekoliko svojih izjava jasno odredio suštinu i stvarne motive ove akcije. "Tako mi je čudno da nailazim povremeno na ljude koji se čude mojoj iskrenoj nameri da pomognem. Stvarno me iznenađuje što je ponekom čudno da nekome kome treba pružiti pomoć treba pružiti ruku. Zar bi bilo čudno da neko padne na ulici a vi mu date šećer i vodu. Šta se to desilo sa nama? To bi valjda trebalo da je normalno. Uložio sam svojih 500.000 evra u ovu akciju, ne da bih promovisao sebe, već da bih pokrenuo masu. To nije akcija ni Vlade Divca ni bilo koje ličnosti, već svih nas. Što više pomoći, a manje spoticanja, tim bolje".
I pored jasno iznetog stava da se radi isključivo o humanitarnoj akciji, Vlade Divac nije ni ovom prilikom ostao pošteđen od diskvalifikatorskih napada koji su dolazili od političkih predstavnika naših radikalno-patriotskih stranaka. To su oni političari koji su na svom velikom patriotizmu i izgradili sopstvene karijere, a pri tome nisu uradili ništa na rešavanju egzistencijalnih pitanja izbeglica. Zaista je neverovatno na koji način su poslanici SRS govorili o ovoj akciji Vlade Divca . Posebno su se "istakli" Nataša Jovanović i Zoran Krasić. Jovanovićeva je zamolila poznatog košarkaša da "ne šalje više građanima Srbije poruke ovakve prirode, kada se zna da je on sklon malverzacijama koje su uzrokovale aferu ′Knjaz Miloš′". A njen stranački kolega se zapitao: "Zašto Vlade Divac svoju humanost ne sprovodi o sopstvenom trošku? Da je hteo da bude human, ne bi tražio da kupi ′Knjaz Miloš′ već bi od svojih para kupovao izbeglicama kuće. On je veliki sportista, ali ovo što radi, to nema veze sa humanošću". Bilo bi dobro da nam ovi naši savremeni rodoljupci pokažu koliko su oni od svojih ne tako malih poslaničkih plata odvojili za humanitarni rad i zbrinjavanje izbeglica. Oni su samo još jednom pokazali pravu prirodu radikalskog političkog govora – uvrede, klevete i iznad svega težnju da politički diskvalifikuju svakog ko nije u njihovom političkom jatu.
Međutim , predstavnici demokratskih stranaka, osim nekoliko časnih izuzetaka, ostali su veoma uzdržani, očigledno razočarani time što im Vlade Divac više ne daje tako olako i bezrezervno svoju političku podršku. Da li smo mi i naši politički predstavnici u sve većoj meri ogrezli u prizemno politikantstvo pa ne možemo više da prepoznajemo, samim tim ni podržimo iskrenu nameru našeg velikog sportiste, koji nastoji da pokrene tako važno pitanje položaja izbeglica u kolektivnim kampovima. Zaista, šta se to dešava s nama? Da li u svemu moramo da vidimo političku podvalu i manipulaciju, da li uopšte postoji svest o iskrenoj nameri da se pomogne ljudima u nevolji? Zato su ovi prizemni napadi i primetna uzdržanost političkih i državnih institucija još jednom pokazali da je našim političarima jedino važno sticanje jeftinijih političkih poena i održavanje što većeg stranačkog rejtinga.
Oni očigledno smatraju da je politika njihov neprikosnoveni zabran i da niko osim njih nema pravo da izražava svoje političke pretenzije. Iako je Vlade Divac jasno rekao da ne želi da se za sada bavi politikom i da ovu humanitarnu akciju ne organizuje radi prikupljanja političkih poena, to nije bilo dovoljno da se prestane s njegovom političkom i ličnom diskvalifikacijom. Sociolog Vladimir Vuletić je uočio svu protivrečnost političkog angažmana naših javnih ličnosti. Njegova ocena se odnosi i na mogućnost eventualnog političkog angažmana Vlade Divca. "Za ovih 15-20 godina profesionalizovala se profesija političara i narod je prihvatio da je politika njihov posao. Tako ćete često čuti da kažu – šta se ovaj sportista ili glumac meša u politiku, neka radi svoj posao. Zato, svako izvan politike mora da napravi tu promenu profesije, da građani počnu da ga doživljavaju kao političara. To zahteva osmišljenu akciju stvaranja potpuno novog imidža i ako želi u politiku taj posao predstoji i Divcu".
Takođe nije čudno da se ovoj humanitarnoj akciji Vlade Divca nisu pridružile ni najgrlatije nevladine organizacije i medijske kuće koje se inače (veoma selektivno) bave ljudskim pravima, humanitarnim radom i povratkom izbeglica. Za njih je Vlade Divac očigledno "previše nacionalno i patriotski opredeljen", a to ne ide uz odbranu ljudskih i izbegličkih prava.
Tako se Vlade Divac našao na pravoj čistini bez podrške države, političkih stranaka i nevladinih organizacija.
Jedan narod pre nego što propadne otupi, rekao je davno Mihail Bakunjin , a ova opasnost se nadvija i nad nama. Međutim , cilj ove i sličnih humanitarnih akcija je da reafirmišu elementarno osećanje solidarnosti i da pokažu da iskvarenost i zagađenost naše politike ipak ne može u tolikoj meri da prožme društveni život i da uvek ostaju netaknuti prostori ljudske uzajamnosti.
Marinko M. Vučinić
[objavljeno: 29/09/2007]
