Izvor: B92, 02.Dec.2001, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
VISOK STEPEN KRSENJA LJUDSKIH PRAVA NA BALKANU
Zeneva -- "Da bismo zaustavili mrznju i nasilje, nas rad na promociji i zastiti ljudskih prava danas je vazniji nego ikada", rekla je Meri Robinson, visoki komesar UN za ljudska prava, upucujuci apel potencijalnim donatorima za 2002. godinu. Iscrpan izvestaj koji je kancelarija Visokog komesara uputila organizacijama, drzavama i pojedincima, za koje se veruje da ce svojim novcanim prilozima pomoci borbu za ljudska prava, u svom velikom delu bavi se i situacijom u zemljama bivse Jugoslavije.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
Obrazlazuci kako ce i na sta novac u narednoj godini biti utrosen, ovaj apel se, izmedu ostalog, bavi teskim stanjem ljudskih prava u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Jugoslaviji, tri od sedam zemalja u kojima borci za ljudska prava UN ulazu posebne napore.
Stanje ljudskih prava u BiH, kaze se u ovom izvestaju, znatno se popravilo od potpisivanja Dejtonskog sporazuma novembra 1995. godine.
Ipak, nedovoljna saradnja medju vladama Federacije BH i Republike Srpske, nesigurna politicka i ekonomska klima, komplikovana ustavna i pravna struktura drzave, cine da krsenje ljudskih prava i dalje ostaje goruci problem. Prisutne su diskriminacije svih vrsta, istice se u izvestaju, - one koje se zasnivaju na nacionalnoj pripadnosti, na politickom opredeljenju, kao i na polnoj pripadnosti. Narocitom su riziku izlozeni povratnici koji pripadaju nacionalnim manjinama, bivsi ratni zatocenici, kao i oni koji saradjuju sa Haskim tribunalom. Sest godina nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma, istice se u izvestaju, u BiH jos uvek ima 700.000 izbeglica, a dugorocno resenje tog problema nije na vidiku. Postoji bojazan, receno je, da se medjunarodna zajednica nije dovoljo pozabavila problemom zena koje su silom uvucene u prostituciju. Organizovani kriminal i korupcija u toj meri vladaju privredom i drustvom u celini, da to ostaju nepremostive prepreke za stvaranje drzave u kojoj bi se postovala ljudska prava.
U Hrvatskoj je, kaze se u izvestaju, najtezi problem provratak izbeglica, kao i njihova reintegracija u sredine iz kojih su bili prinudjeni da odu. Bez detalja, izvestaj pominje nepostovanje prava manjina u Hrvatskoj, probleme na koje povratnici nailaze pri pokusajima da povrate svoju imovinu, nedovoljno nastojanje vlasti da se zakoni promene kao i da se primenjuju na nepristrasan nacin, narocito kada su u pitanju ratni zlocini. Na neefikasnost hrvatskih sudova ukazuje i vise od milion sporova koji cekaju na sudsko resenje. Razlog za zabrinutost, kaze se dalje, je i rastuca napetost u vladajucoj koaliciji povodom saradnje sa medjunarodnim tribunalom u Hagu.
I SR Jugoslavija je borcima za ljudska prava ozbiljan povod za zabrinutost. Srbija, koja se nalazi u ranim fazama post-Milosevicevske tranzicije, suocena je sa mnogobrojnim izazovima, kaze se u izvestaju.
To su: suocavanje sa posledicama srpskog ucesca u balkanskim ratovima i narocito sa zlocinima pocinjenim od strane Srba. Srbija je takodje suocena sa neophodnoscu promene ustavnih i zakonskih odredbi kako bi se dostigli medjunarodni standardi, suocena je i sa reformom visoko politizovanih i sasvim neefikasnih drzavnih institucija, narocito policije i sudstva. Srbija je zatim suocena sa neophodnoscu resavanja konacnog polozaja Kosova.
Sa druge strane, u Crnoj Gori je u poslednje dve godine situacija na polju ljudskih prava relativno stabilna, kaze se u izvestaju kancelarije Visokog komesara za ljudska prava. Ipak, vlada Crne Gore bi morala da se pozabavi organizovanim kriminalom kao i trgovinom ljudima, koja je prisutna na teritoriji ove zemlje.
Najzad, isticu izvestaci Komesarijata za ljudska prava, Kosovo je i dalje doboko potreseno nasiljem, narocito nasiljem kosovskih Albanaca prema Srbima, Romima i drugim manjinama a prisutno je nasilje izmedju razlicitih albanskih politickih grupa. Pravni sistem, zakoni i sudjenja na Kosovu najcesce ne dostizu medjunarodne standarde ljudskih prava.
Za borbu sa nepostovanjem ljudskih prava u tri balkanske zemlje, kancelarija Visokog komesara za ljudska prava UN u potrazi je za oko cetiri i po miliona dolara.
