Izvor: Radio 021, 10.Nov.2014, 18:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
VIDEO: Naučnici: Duhovi postoje samo u našem mozgu
Duhovi postoje samo u našem mozgu i naučnici sada tačno znaju u kojem ih delu mozga mogu pronaći i zašto se pojavljuju, pokazuju rezultati istraživanja koje je sproveo tim s Ecole Polytechnique Federale de Lausanne (EPFL).
Švajcarski naučnici zaključili su da su "duhovi" odnosno "osećaj nečije nevidljive prisutnosti" proizvod našeg mozga u trenutku kad zbog bolesti, iscrpljenosti li stresa mozak na trenutak izgubi pojam o tomu gde se telo u prostoru nalazi. Oni su u >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << laboratorijskim uslovima uspeli da stvore iluziju postojanja duhova odnosno doživljaja nevidljive prisutnosti.
Pacijenti koji pate od neuroloških ili psihijatrijskih stanja često su opisivali osećaj strane prisutnosti, a slična su iskustva bezbroj puta opisivali i alpinisti, istraživači, preživeli, kao i osobe koje su izgubile najbliže članove porodice.
Zajednički imenilac njihovih iskustava bio je da su "osećali nečiju prisutnost" ali je nisu videli.
Tako je planinar Rajnhold Mezner u junu 1970, dok se spuštao s bratom s vrha Nanga Parbat, iscrpljen i promrznut u uslovima razređenog vazduha, doživeo prisutnost trećeg planinara nekoliko koraka iza sebe ali uvek izvan vidnog polja. Kazao je kako ga nije video ali je osećao da je tamo.
Tim naučnika Olafa Blankea s EPFL-a uspeo je kod dobrovoljaca da stvori iluziju strane nevidljive prisutnosti u laboratoriji a ponudio je i objašnjenje fenomena.
Naučnici su pokazali da je osećaj nečije nevidljive prisutnosti posledica promenjenih senzorimotornih signala u mozgu koji su odgovorni za svest o sopstvenom telu i njegovom položaju jer su uticali na, odnosno ometali su mozak u integrisanju informacija o kretanju tela s osećajem položaja tela u prostoru.
Naučnici su zbunjivali mozak ispitanika u laboratorijskim uslovima uz pomoć robota koji je dodirivao ispitanike po leđima uz pauze dok su oni istovremeno sami ponavljali takve pokrete.
Deo ispitanika nastali doživljaj opisao je kao osećaj nečije prisutnosti a nekoliko čak i kao prisutnost duhova. Osećaj nelagode bio je u nekim slučajevima toliko visok da su ispitanici tražili da se eksperiment prekine.
Naučnici su zaključili da mozak, jednom ometen, te informacije nije više tumačio kao informacije o sopstvenom telu nego ih je interpretirao kao tuđu prisutnost.
Komunikacijski nesporazumi događali su se između inzularnog, frontoparijetalnog i temeproparijetalnog korteksa mozga tokom razmene informacija i njihove interpretacije
Rezultati istraživanja objavljeni su u časopisu "Current Biology".
