Izvor: Politika, 17.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
VESELIN LAZIĆ
Postoji, već poodavno, udruženje poljoprivrednika Klub 100P plus. Članovi kluba, njih preko hiljadu, bave se, kako koji, ratarstvom, ratarstvom i stočarstvom, povrtarstvom, voćarstvom, vinogradarstvom... Rad kluba svodi se na dve osnovne aktivnosti: stručno "opismenjavanje" i "vođenje rata" sa državom, trgovačkim kućama, bankama, prerađivačima i drugima koji su skloni da zakidaju paore u novcu, kilogramima, kvalitetu...
Kada je reč o povrtarima, njih ima, po obimnosti proizvodnje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << krupnih, srednje krupnih i sitno krupnih. Ovde će biti divana o dva krupna baštovana. I jedan i drugi su krupni ljudi, preko sto i nešto kila. A najposle, "izeš čoveka koji nema sto kila". Jedan je iz Begeča, Marko Čarnić, a drugi iz Gospođinaca, Laza Đukić.
Marko Čarnić ima oko šezdeset hektara pod povrćem: krompir, šargarepa, luk... Kada je reč o krompiru, pod kojim ima trideset hektara, kaže:
– Moje opredeljenje je da što više krompira prodam kad je mlad. Prošle godine je to bilo sa 20, a ove samo sa oko 10 hektara. Ova godina, što se tržišta tiče, lošija je od prošle ne samo za mladi krompir nego i za šargarepu. Manja je potražnja, a zašto je manja, ne znam. Nešto se desilo. Nažalost, mi nemamo Poljoprivrednu komoru koja bi bila servis poljoprivrednicima, pogotovo za interese agrara prema državi, a isto tako i za signaliziranje kretanja ponude i potražnje, a time i cena poljoprivrednih proizvoda na tržištu.
Kako to da je u Evropi crveni krompir zastupljen samo sa deset odsto, a kod nas je dominantan, pitam.
– Mi i Rumuni, a donekle i Rusi, konzumiramo crveni, a ostali deo Evrope beli krompir, tačnije onaj sa belo-žutom pokožicom. Ovde se radi o neupućenosti naših potrošača da svaka sorta nije kvalitetna za sve vrste spremanja krompira za ljudsku ishranu. Neke sorte su dobre za pomfri, druge za pire, treće za čips...
Kada je reč o unapređenju povrtarstva, Čarnić ističe neophodnost podizanja skladišta i hladnjača, jer to omogućuje kontinuiranu ponudu povrća na tržištu. Tako će se izbeći velika ponuda povrća pri njegovom prispeću, što mu snižava cenu.
Laza Đukić ima njivsku i plasteničku proizvodnju povrća, kao i proizvodnju voća. U završetku je izgradnja hladnjača, pola obična, a pola ULO. Neće imati uslužni karakter. Kaže:
– Imam svoje robe da je napunim. Ako neko ima asne da plati skladištenje jabuke, a što ja ne bi im'o, koji ću proizvoditi i skladištiti jabuku. Imam dva sina. Jedan završava za agronoma. Kad se nas trojica u'vatimo posla, napunićemo mi hladnjaču.
Koliko imate hektara pod šargarepom? – pitam.
– Dvadeset hektara. Vrhunski radim, vrhunske rezultate postižem. Neću da se falim. Al' moram kasti da sam na oglednoj parceli postigao prinos od devet vagona po hektaru. A što se tiče zimskog kupusa, prinos je 8,5 vagona, a šargarepe 7,5 vagona. Ej, imamo mi bolju zemlju od Holanđana, al' oni imaju bolju tehnologiju od nas. Putujem ja, al' ne da budem viđen, već da nešto vidim, da nešto očima ukradem.
Laza Đukić ističe da se planira podizanje distribucionog centra za povrće, pogotovo za crni luk. Zašto?
U Gospođincima se proizvede oko polovine sveg vojvođanskog luka.
[objavljeno: ]
