Izvor: Politika, 12.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
VERICA BARAĆ
Tajkuni i "tajkunizacija" su već duže vreme u centru javnog govora u Srbiji. Eksplicitne top liste najbogatijih i najmoćnijih ljudi zasipaju nas iz štampe, kako iz "žute", tako iz one koja proklamuje ozbiljan, istraživački pristup novinarstvu (što u ovom slučaju valjda znači da su njihove top-liste verodostojnije, zasnovane, recimo, na bankovnim računima i imovinskim kartama, dok se one u "žutaćima" prave napamet). O "aferama", o povezanosti tajkuna sa predstavnicima vlasti da i ne govorimo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << – korupcionaški skandali se smenjuju na naslovnim stranama gotovo svakodnevno, a kada jednom budu smenjeni, više nikoga ne interesuje zašto nadležne institucije nisu ništa preduzele da ih razreše. U slučaju, na primer, afere sa dodelom televizijskih i radio frekvencija, nedeljama smo slušali koji je tajkun preko kog ministra dobio, a koji zbog rata sa nekim drugim ministrom izgubio najmoćnije od svih propagandnih sredstava. Na kraju je sve utihnulo. Pitanje zašto se bavimo ličnim odnosima, a ne činjenicom da podelom frekvencija nisu obezbeđeni uslovi za slobodan protok informacija i pluralizam mišljenja, nije ni postavljeno. Možda je upravo to bio cilj rata za medijski prostor?
S jedne strane, dovođenje moćnika u vezu sa aferama, mistično pojavljivanje i nestajanje afera bez ikakvih posledica po njihove aktere, samo pomažu tajkunima da se legitimišu kao "elita", kao "nedodirljivi". Dnevna štampa im svojim izveštavanjem čini veću uslugu nego njihovi najbliži (nasmejmo se za trenutak svim onim silnim naporima moćnih supruga da oko sebe stvore auru džet-seta – od "Kuće stil" Edit Tomić, preko Fonda Madlene Janković i potonjeg Madlenijanuma, pa do brojnih "kulturno-umetničkih" marifetluka ženskog dela porodice Karić).
S druge strane, mediji ne pišu o onome što zaista jeste problem.
Zašto se korupcijom bavimo na nivou tračeva i ličnih obračuna? Kako se desilo da su fascinacija "moćnicima" i zamlaćivanje njihovim odnosima, u javnom govoru potisnuli teme koje se životno tiču svih građana Srbije, a naročito onih koji su daleko od bilo kakve moći. Kako je moguće da se iz tolikih tekstova o vezama između države i moćnika ne vidi da je ovo nije država već "privid" države (nema garanta da će se zakoni primenjivati niti je bilo ko siguran da će moći da ostvari zakonom zajemčena prava – od prava na život do prava na imovinu), niti su oni moćnici. Oni su trenutno moćni, jer su za svoja mala i srednja preduzeća dobili novac iz Zajma, ili NIP-a, a zatim su u privatizaciji budzašto postali industrijalci, ali već sledećeg jutra – ko zna? Ko se više pita šta se desilo sa Trefom, Kundakom, Arkanom... moćnicima koji se tada nisu zvali tajkuni.
Bez javnosti o problemu korupcije, bez tačne informacije ko šta radi, a šta mu je posao, nema izgleda da ćemo stvoriti demokratsku državu, u kojoj će biti jasno i gde je kome mesto – ko u vladi, ko u paradi, a ko iza rešetaka. Ovako, razni Hamovići i Lazarevići će i dalje smenjivati Raduloviće i Kariće iz nekih mističnih, dalekih, "elitnih" razloga, a ne zbog toga što je nadležna institucija u zakonom predviđenoj proceduri utvrdila da su krivi za konkretno delo. Vlast će i dalje mafijaške obračune proglašavati borbom protiv korupcije. Kljajevići će sa vrha pravosuđa preko noći padati na dno tamnice, ali zato Stanišići neće ostajati u zatvoru ni kad ih izruče međunarodnom sudu. Kertesi će džogirati, Dinkići tvrditi da se ne bave politikom, da je NIP struka a ne korupcija... Za sve je važno da im pare niko ne oduzima, za sramotu ovde ionako niko ne mari. Što se tiče greha prema drugima, to ne spada u našu verziju pravoslavlja.
Mediji će i dalje pisati samo ono što im jedan moćnik servira u ratu protiv nekog drugog.
I o glamuru.
Predsednica Saveta za borbu protiv korupcije
[objavljeno: ]
.jpg)
