Izvor: Politika, 17.Mar.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
VELJKO I SADAMOVI BUNKERI
Prvo je hrvatska štampa pre dve godine objavila da je bivši savezni sekretar za narodnu odbranu nekadašnje velike Jugoslavije, general armije Veljko Kadijević postao savetnik Pentagona za ratne operacije u Iraku. Napisao sam tada u "Politici" da je to, naprosto, smešna priča. No, prođoše dve godine, kad eto i jedne beogradske dnevne novine, od pre nekoliko dana, imaju veliku priču o generalu Kadijeviću koji, po izvorima tih novina, "od 2003. godine živi na Floridi i savetuje Pentagon oko >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Iraka".
Štaviše, te naše novine tvrde kako je "general Kadijević, nekadašnji kadet čuvene američke vojne akademije Vest Point koju je završio 1963. godine, angažovan kao ad hok savetnik vojne koalicije u Iraku za zaradu od 1,5 miliona evra i da je on pomogao Amerikancima da pronađu tajne vojne bunkere Sadama Huseina u pripremi prodora u Irak". Beogradske novine se povodom tih Sadamovih bunkera pozivaju na svojevremeno pisanje nemačke agencije DPA. Dakle, otkud to povezivanje generala Kadijevića sa Amerikancima i Sadamovim bunkerima? Zašto pozivanje baš na nemačku agenciju u našoj dnevnoj štampi, kada se zna da su Sadamove "skadove" prepravljali upravo nemački inženjeri?
Kao prvo, general Kadijević nikada nije bio kadet američke vojne akademije Vest Point, pa logično nije mogao ni da je završi. Vojnu akademiju Vest Point nije pohađao ni jedan oficir iz nekadašnje JNA, kao ni jedan oficir iz Srbije, barem do danas. Kadijević je završio generalštabni koledž armije SAD u Fort Levenvortu, Kanzas, u trajanju od godinu dana. Nekadašnja Jugoslavija slala je svoje oficire na razna usavršavanja u SAD, ali to su bili kursevi, ili škole i koledži u trajanju od nekoliko meseci do godinu dana. Ne i vojna akademija Vest Point gde školovanje traje četiri godine. Poslednji oficir JNA koji je završio Fort Levenvort bio je pukovnik Zoran Bošković. Što se tiče akademije Vest Point, tamo se danas školuju i oficiri iz Hrvatske i Slovenije, ali još uvek ne i iz Srbije.
Kada je reč o bunkerima Sadama Huseina, treba se setiti vremena pre početka američko-britanske invazije na Irak u martu 2003. godine. Vašington je tada optužio Beograd, ali i Srbe u BiH da su vojno pomagali Irak u vreme sankcija i embarga na isporuke vojnog materijala Sadamu Huseinu. Izbila je velika afera "Orao", nazvana po remontnom zavodu i fabrici avionskih motora "Orao" u Bijeljini. U optužbe protiv "Orla" iz Republike Srpske i službenog Beograda uključila se i Međunarodna krizna grupa preko svojih predstavnika u Beogradu sa tvrdnjama "da smo Sadamu Huseinu prodali elemente za proizvodnju krstarećih i balističkih raketa, precizne žiroskope za krstareće projektile, sofisticirane letelice sa daljinskim upravljanjem, RPV tehnologiju radi pretvaranja iračkih aviona mig-21 u bespilotne krstareće rakete, radare za samonavođenje...". Taj vrlo ambiciozan izveštaj imao je deset poglavlja sa zaključnim preporukama vlastima u Beogradu, ali i međunarodnoj zajednici, "kako primeniti dosledan i stalan pritisak na Beograd da se preduzmu potrebne reforme, koristeći i uslovljavanje kao pozitivno sredstvo da bi se ušlo u evroatlantske integracije".
U Republici Srpskoj, ali i u Beogradu, podigla se "velika prašina", neki kadrovi su smenjeni, a u fabrici "Orao" smenjeni su svi direktori. Ključni "dokaz" krivice direktora "Orla" bio je engleski prevod jednog dokumenta na arapskom jeziku, koji inače niko nije mogao da vidi u originalu.
Zatim su Amerikanci napali Irak, precizno bombardovali sve iračke podzemne objekte i komandne centre i svet je bio zadivljen novom tehnologijom preciznosti. Posle nekog vremena afera "Orao" se stišala, svi direktori fabrike u Bijeljini vraćeni su na svoja mesta i danas uspešno rade. U Iraku niko nije pronašao ni jedno od oružja, za koje je optužena fabrika "Orao" i službeni Beograd. Pa gde je bila onda "Kvaka 22"? Zašto su nas tada, uoči invazije na Irak u martu 2003. godine tako žestoko pribili na stub srama? Zato da bi se Beograd prisilio da preda Amerikancima sve planove i tehničku dokumentaciju svih podzemnih objekata koje je u Iraku svojevremeno izgradila nekadašnja velika Jugoslavija. I tadašnja srpska vlada to je i učinila. Dali smo Amerikancima sve što su tražili i zato su i mogli tako precizno da gađaju podzemne instalacije i objekte u Iraku. Srbija je diskretno vojno pomogla Americi u Iraku 2003. godine više od bilo kojeg američkog saveznika. Doprineli smo tako da je u Iraku za vreme bombardovanja bilo mnogo manje civilnih žrtava kao kolateralne štete, ali je naša kolateralna šteta to što – više niko u svetu neće uzeti srpske firme da mu izvode radove na vojnim objektima.
A general Veljko Kadijević? Verovatno se negde jako daleko od Floride smeje na sve te priče o njemu i Sadamovim bunkerima...
[objavljeno: ]
