Izvor: Press, 06.Feb.2017, 18:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
VELIKO ISTRAŽIVANJE Šta određuje nacionalni identitet
Prema ispitivanju koje je sproveo Istraživački centar Pju, uglavnom nije bitno gde je neko rođen...
Talas ljudi koji se kreću po celom svetu, bilo da su izbeglice ili imigranti, pokrenuo je brojne rasprave o opasnosti koju tuđi jezici i kulturno nasleđe mogu da predstavljaju po nacionalni identitet neke zemlje. Ovi strahovi doveli su do Bregzita u Britaniji, ohrabrili ideju o izgradnji zida na meksičko-američkoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << granici i povećali podršku koju desne populističke partije imaju u Francuskoj, Nemačkoj i Holandiji.
ČITAJTE ŠTAMPANO IZDANJE NA NOVINARNICA.NET - 1,33 EUR ili 160 RSD
Debate o tome šta znači biti "pravi" Amerikanac, Australijanac, Nemac ili pripadnik neke druge nacije uvek su vodile ka zaključku da je bitno gde je neko rođen. Međutim, vašingtonski Pju centar je novim istraživanjem utvrdio da uopšte nije tako i da ljudi obraćaju malo pažnje na nečiju zemlju rođenja. Samo 13% Australijanaca, 21% Kanađana, 32% Amerikanaca i 33% svih Evropljana smatra da neko treba da bude rođen u njihovoj državi da bi bio njen istinski deo.
View image on Twitter
Follow
Newsweek Srbija @NewsweekRs
#NewsweekSrbija OTKRIVA Kako #Kina može da pobedi Trampovu izolacionističku Ameriku https://goo.gl/bPmHNy
12:18 PM - 3 Feb 2017
Retweets
likes
Postoje i izuzeci – Mađarska (52%), Grčka (50%) i Japan (50%) – gde najmanje polovina građana smatra da je bitno odakle potičete. U Nemačkoj tako razmišlja samo 13% ispitanika, a u Švedskoj osam.
Prema anketi koju je Istraživački centar Pju sproveo u 10 zemalja EU i još četiri u svetu, u Evropi mišljenje o nacionalnom identitetu varira, ali se gotovo svi slažu da je jezik najbitnija stavka. U državama EU čak 97% ispitanika smatra da je znanje jezika veoma ili donekle bitno.
Foto: AP, Statua filozofa Sokrata ispred Atinskog Univerziteta
Za nacionalni identitet Evropljana bitna je i kulturna komponenta: 86% ispitanika kaže da je deljenje nacionalnih običaja i tradicija poželjno, a za 48% i veoma važno. Prihvatanje tradicije najviše znači Mađarima (68%) i Grcima (66%), a najmanje Šveđanima (26%), Nemcima (29%) i Holanđanima (37%).
Evropljanima za određivanje nacionalnog identiteta vera nije naročito bitna, osim kada je reč o Grčkoj u kojoj 54% ispitanika smatra da neko mora da bude hrišćanin da bi bio "pravi Grk".
U Americi, 92% građana smatra da je važno da osoba govori engleski jezik, dok je za 70% njih to veoma važno. Javnost je, međutim, podeljena da li neko treba da bude hrišćanin da bi bio Amerikanac: za 30% je to veoma bitno, a za 30% potpuno nebitno.
