Izvor: Politika, 27.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
VEČITI STUDENTI
Politika marifetluka Ako bih parafrazirao deo teksta Slobodana Antonića, objavljenog početkom nedelje u istoj ovoj rubrici, u kome on piše da mu je došlo da se izgrli s Predlogom ustava, bez obzira na sve njegove mane, samo zato što ustav napadaju i besmislicama, onda ću reći da je meni došlo da se pridružim bojkot-ligi, kad sam video kako neki brane Predlog ustava.
Ako ste pomislili da sam pomislio na izjavu Vojislava Koštunice, srpskog premijera, povodom beogradskog Sajma >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << knjiga, da je Ustav najznačajnija srpska knjiga, onda ste pogrešili. Premijer u kampanji inače mora da koristi jake metafore, pa kad mu se omaklo ono o Guči, trubi i Srbima, onda mu ovo dođe kao logičan, očekivan nastavak, a pošto posle referenduma idu izbori, biće, slutim, toga još.
Ovim izjavama koje pompezno zveče, premijer nikog nije uvredio, napao i omalovažio, kao što je učinila grupa mladih koja se predstavila na beogradskom Trgu Republike performansom u ime Saveza studenata Univerziteta u Kosovskoj Mitrovici i Omladine Srpskog nacionalnog veća Kosova.
Zaneti idejom o ustavnoj odbrani Kosova ne da su malo prekardašili nego su se izrugali i onome za šta se valjda bore, a to je da Kosovo ostane deo Srbije a da život tamo bude snošljiv i za Srbe i za Albance.
Performansi kao manifestacija političkog stava mogu biti zanimljivi, efektni i plodotvorni kao izraz nemoći neke manjine da drugim načinom saopšti stav koji bi zaslužio medijsku pažnju, ali kada taj recept primenite na obračun s jednom političkom grupom onda takva vrsta političkog govora pre izaziva osećanje stida i gađenja.
Grupa mladih Srba s Kosova odnekud je ufiksirala da su im Čeda Jovanović i društvo glavni neprijatelji u sjajnom planu da se Kosovo očuva jednom preambulom i predsedničkom zakletvom pa su ih proglasili Šiptarima, simbolički im uručili "zlatne, srebrne i bronzane kečiće", a ženskom delu društva nanule u istom metalnom rangu, sve maskirani u albanske narodne nošnje... poručivši tako da su im najveći neprijatelji oni s kojima treba zajedno da žive, što je najbolja preporuka međunarodnoj zajednici da to nije mogućno.
Dodaju li se tome i sporedni efekti ovog performansa, previše kostimiranog da bi bio baš spontan, kao što su majice sa simbolima rasformirane Jedinice za specijalne operacije i tekstom "Terorizam je bolest – pozovite doktora", uzvikivanje "Čeda je Šiptar" i posipanje crte brašna po ulici, ispred sedišta Jovanovićeve Liberalno-demokratske partije (LDP), s jasnom asocijacijom na narkomaniju, onda je sasvim izvesno da su organizatori pucali sami sebi u nogu. To se vidi i po tome što su mnogi mediji, bliski, inače, onima koji se zalažu za uspeh referenduma, a protiv su bojkota, izbegli detaljno opisivanje performansa shvatajući da je poruka kontraproduktivna, kao i svaka isključivost i svaki primitivizam.
Kako posle ovoga čovek da ne postavi sebi vrlo logično pitanje o tome šta nama znači Kosovo ako se tamošnji većinski živalj doživljava kao arhetipski neprijatelj Srba. Oni koji su vredno izbeleškarili šta se tog utorka događalo na beogradskom Trgu Republike i u beogradskoj Siminoj ulici, gde se nalazi sedište LDP-a, naveli su da su na mestu događanja primećena najmanje dva političara, jedan pop i jedan pesnik. Samo je još to falilo pa da stereotip o izvorištu srpskog nacionalizma bude potpuno zadovoljen, pa sve da su se pop i pesnik tu slučajno našli, kao što verujem za ovog poslednjeg.
Osporavanje sasvim legitimnog političkog stava da referendum treba bojkotovati jeste disciplina kojom se danas mnogi bave, što je takođe legitimno, i spada u sredstvo političke borbe u kojoj je glas Jovanovića i ljudi okupljenih oko njega bio nekako tanak i slabašan, ne zato što Jovanović ne ume da viče, već što su mu argumenti bili takvi. Sad i ne mora da napreže grlo kad su to za njega uradili ovi što su se na beogradskim ulicama pojavili kostimirani u ženske albanske nošnje pronoseći poruke koje su nas dovde i dovele.
Glavni urednik nedeljnika ,,Vreme"
Dragoljub Žarković
[objavljeno: ]
