Izvor: Vesti-online.com, 21.Avg.2012, 13:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Uzvišen život

Gledam kako se prvi potpredsednik Vlade Srbije i šef Biroa za koordinaciju rada službi bezbednosti Aleksandar Vučić bacio na obračun s kriminalom. Posao uzvišen skoro kao i zvanje koje je sebi nadenuo. Titule kao da je papa, feudalni manir, ali lep.

 

Pa dobro, na početku mandata svake Vlade Srbije gledali smo isto. Odlučan obračun s korupcijom i organizovanim kriminalom. Evo, sada je već pukla afera sa Agrobankom, pa me to podseti na stečajnu mafiju, proces >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << koji se vuče poslednjih šest-sedam godina. I to je bio prvi udar na korupciju i organizovani kriminal na početku mandata, dovoljno da se maše s tim nekoliko godina kao što će i s Agrobankom.

U to vreme smucao sam se po Specijalnom sudu, a tu je prisluškivanje posao preči od izveštavanja, ako zaista želiš nešto da saznaš. Pa sam tako posle obilaska toaleta zabasao i u trpezariju, gde je novinarima bio zabranjen pristup, iako se jelo za pare. Ali, šta da se radi?! Ako je za utehu, nisu ni pse puštali unutra.

Elem, ručaju portparoli značajnih institucija koji su te večeri imali zakazan nastup u televizijskoj emisiji. Jedan se upita naglas da li se dobro pripremio, ko zna šta će sve da ga pitaju, a na sve mora da ima spreman odgovor naizust. Onaj drugi nije se uznemiravao zbog toga, jeo je sistematično, prinosio kašiku u pravilnim razmacima birokratski nepromenjivim tempom. Kao da udara štambilje. Iznervira se prvi, pa ga pita što je tako hladnokrvan kad se nije pripremao nimalo.

Portparol birokrata nastavio je da jede istim tempom, samo je u pauzi između prinošenja kašike suvo rekao: "Šta god da me pitaju, ja ću da govorim o stečajnoj mafiji."

Ne budem lenj, pa te večeri sednem pred televizor. I bi kako je portparol isplanirao, govorio je samo o stečajnoj mafiji i da je to dokaz da su pravosuđe i Vlada Srbije zadali odlučan udarac korupciji i organizovanom kriminalu. Da su ga pitali koga ima kod kuće, on bi odgovorio: "Stečajnu mafiju."

I tako je bilo do kraja mandata te Vlade Srbije i tog portparola. Kad bi se postavilo pitanje o korupciji, odgovor bi bila magijska formula: "Stečajna mafija i odlučan udarac..."

Prođoše tolike godine i na red je došla Agrobanka. Kao ni onda, još nije palo neko zaista zvučno ime, neko koje slušamo i gledamo svakog dana. Ali, da ne trčim pred rudu, biće toga još. Prvi potpredsednik Vlade Srbije i šef Biroa za koordinaciju rada službi bezbednosti, o kako to uzvišeno zvuči, bacio se na posao, radi sve po 15 sati dnevno.

I to je uzvišeno, odricanje, rad, red i disciplina. Podseća malo na pripovetke kojima su vaspitavali decu u Sovjetskom Savezu, o dečaku koji prolazi Crvenim trgom, pa pita oca zašto tako kasno svetle prozori preko kremaljskih zidina. A otac ga poduči: "To Lenjin radi sine!" Kasnije su pripovetku malo promenili, pa je u njoj radio Staljin (koji je inače živeo u Podmoskovlju), a onda opet Lenjin kada je Hruščov krenuo u destaljinizaciju.

Naravno, to je bila samo pričica za stvaranje kulta ličnosti. Samo perverzni plagijat Čehovljeve priče o novinaru koji ceo dan samo oštri olovke u radnoj sobi (opa, nekada je bilo i toga) i sažaljeva sebe tako pritisnutog poslom, a svi ukućani hodaju na prstima i ćute. Samo kada bi se deca zaboravila i nešto prošaputala mati bi im rekla: "Pssst, tata radi."

Ali, rad, vrhunska vrednost. Osobito mi je milo što se prvi potpredsednik Vlade Srbije i šef Biroa za koordinaciju rada službi bezbednosti latio posla. I vreme mu je, već je u zrelom dobu. Razumem i što mu je pozlilo posle četiri radna dana, nije navikao. Nema veze, tu je VMA, pomoći će mu doktori.

Važno je živeti uzvišeno, reče Oblomov zevnuvši.

Nastavak na Vesti-online.com...