Izvor: Blic, 04.Avg.2014, 13:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uzmu nam milijardu iz džepova
Država plaća milijardu evra godišnje zato što firme u njenom vlasništvu neuspešno posluju, tvrdi predsednik Fiskalnog saveta prof. Pavle Petrović.
- Bez dovođenja u red državnih i javnih preduzeća nemoguće je izbeći krizu javnog duga. Verovatno se, u nekim slučajevima, troškovi ne mogu u potpunosti izbeći, ali je jasno da mogu biti znatno manji. U ovoj godini, recimo, samo dva preduzeća, „Srbijagas“ i „Železara“, napravila su trošak koji je veći od svih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << prihoda koje je država imala od povećanja PDV-a i solidarnog poreza - konstatuje prof. Petrović.
Analiza koju je uradio Fiskalni savet pokazuje da su sve druge uštede koje najavljuje država, pa i smanjenje plata i penzija, uzaludne ukoliko se hitno ne uvede red u te kompanije.
- Biće potrebne dve do tri godine. Na primer, EPS. Nije dovoljno povećanje cene struje od 15 odsto. Čak i kada je imao velike probleme s likvidnošću, EPS je povećavao zarade, koje su i inače neuobičajeno visoke. Nije rešen problem radnika na KiM, tolerišu neplaćanje i krađu struje. Sad se već neuspešnom EPS-u pripajaju i nerentabilne celine, ranije izdvojene, kao „Kolubara usluge“ sa 1.470 zaposlenih - kaže član Fiskalnog saveta Vladimir Vučković i dodaje da su ukupna nenaplaćena potraživanja te firme od 2009. godine duplirana i na kraju 2013. iznosila oko 195 milijardi dinara.
Značajan je višak radnika. Češki ČEZ proizvodi duplo više struje sa istim brojem zaposlenih.
Još problematičnije, smatraju članovi Fiskalnog saveta, jeste u „Srbijagasu“.
- Gubici su pojeli kapital ovog preduzeća za samo dve godine. Dospele obaveze prema bankama u prošloj godini dostigle su oko 17 milijardi dinara. Od toga, deset je plaćanje glavnice i oko sedam plaćanje kamate. Budžet je prošle godine neposredno platio oko pet milijardi dinara duga koji „Srbijagas“ nije bio u stanju da izmiri.
Uz sve to, „Srbijagas“ potražuje 100 milijardi dinara, ali, tri četvrtine tih dugova je već otpisano. Najveći dužnici su „Azotara“ i „Petrohemija“, s pola ukupnih potraživanja. S druge strane, samo dug prema NIS-u iznosi 240 miliona evra, objašnjava Vučković i dodaje da je „Srbijagas“ samo jedno od 60 državnih firmi koja je u prethodnom periodu „pojela“ sav svoj kapital.
Prema proceni Fiskalnog saveta, „Dunav osiguranje“ je kompanija na kojoj se najbolje vidi koliko država može biti loš upravljač.
- Porast zaposlenih za preko 50 odsto, uz realno nepromenjene prihode, razlog su skromne dobiti „Dunav osiguranja“. Najveći troškovi te firme su zarade, kao i troškovi reklama i sponzorstava koji su za pet godina upetostručeni. Raste i broj zaposlenih, za pet godina sa 2.049 na 3.120. Samo u prošloj godini zaposleno je 500 novih radnika, objašnjava Vučković.
SUBVENCIJE ČESTO ODU U PLATE
Ekonomista Ljubomir Madžar kaže da bi bez milijardu evra gubitka Srbija imala zdravije javne finansije, a da bi to značilo i bolji životni standard.
- Imali bismo mnogo manji deficit budžeta, ali i manji javni dug. To bi značilo bolji ambijent za investitore, odnosno mnogo više radnih mesta - pojasnio je Madžar za „Blic“.
Upozorava da se značajan deo gubitka odnosi na preduzeća u restrukturiranju, pa bi „otpisivanje“ tog minusa značilo da oko 100.000 radnika ne bi primalo platu.
- Subvencije u ovim preduzećima često služe za isplaćivanje zarada i zato ih nije lako ukinuti - smatra Madžar.
Najčitanije SADA:
