Izvor: Blic, 20.Maj.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Užice nema krvi za bebe
Užice nema krvi za bebe
Nedostatak krvi u nekim gradovima u Srbiji preti da ugrozi lečenje pacijenata, a zbog letnje sezone, pojedine bolnice bile su primorane ne samo da odlažu planirane operacije, već i da pozajmljuju krv za hitne intervencije. S druge strane, zahvaljujući manjim potrebama i dovoljnom broju davalaca, drugi centri za transfuziju imaju dovoljno krvi.
Najteža situacija je u Užicu, gde je Opšta bolnica u petak ostala bez krvi svih grupa. Zbog toga >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je bilo ugroženo preko 20 pacijenata, a minimalne količine dragocene tečnosti pozajmljene su iz kragujevačke bolnice. Situacija je, prema rečima dr Radmile Smiljanić, načelnika Odeljenja transfuzije, alarmantna, jer su sve rezerve krvi potrošene za vreme prethodnih praznika, a posle toga se u akciji dobrovoljnog davalaštva odazvalo samo pet od 100 očekivanih davalaca.
- Nema dovoljno davalaca, a potrebe su velike. Među pacijentima koji su u petak čekali da prime krv bila je i tek rođena beba. Na kakav je svet došla kad mora da čeka krv - kaže dr Smiljanić, apelujući na sugrađane da se sete bolesnih.
Odeljenje transfuzije užičke bolnice planiralo je da u Zlatiborskom okrugu u prva četiri meseca prikupi 3.600 jedinica krvi, ali je prikupljeno samo 1.800, pa mnogi operativni programi nisu ostvareni.
- Motivacija davalaca zavisi i od sredstava koje republika usmerava za dobrovoljno davalaštvo. Za sada taj novac, ako se i izdvaja, odlazi na neke druge strane - kaže dr Smiljanić i ističe da je novac neophodan za informisanje stanovništva o potrebama prikupljanja krvi i lečenja bolesnih.
Miladin Janković, predsednik Komisije za dobrovoljno davalaštvo krvi Zlatiborskog okruga, kaže za 'Blic' da je drama u užičkoj bolnici samo posledica dugogodišnje nebrige države.
- Od 2.000 dobrovoljnih davalaca krvi u užičkoj opštini, skoro 98 odsto su radnici koji najviše trpe teret tranzicije i na sve strane dobijaju otkaze. Država ni na koji način ne pokušava da stimuliše mlade davaoce, pogotovo studente, pa se pre nekoliko dana dogodilo da se na akciju davalaštva na Učiteljskom fakultetu odazvao samo jedan student. Da država brine o zdravlju građana sigurno bi organizovala, na primer, besplatna letovanja za mlade davaoce ili uložila sredstva u edukaciju - kaže Janković koji je je 90 puta dao krv.
On je najavio da će u sledeći petak u Valjaonici bakra u Sevojnu biti organizovano dobrovoljno davanje krvi, ali da sumnja da će se odazvati neki od davalaca koji su proglašeni za tehnološki višak.
Služba za transfuziju šabačkog Zdravstvenog centra 'Dr Laza Lazarević' uspela je da obezbedi svega dve trećine potreba krvi mesečno. Prema rečima dr Vesne Simić, načelnika Službe za hitne slučajeve, krvi uvek ima dovoljno, ali se za operacije ona obezbeđuje preko davaoca iz porodice.
- Problem je stalno prisutan, jer uprkos brojnim akcijama nismo u mogućnosti obezbedimo više od 250 jedinica. Optimalno bi bilo kada bi nam se javljalo bar 400 davalaca - ističe dr Simić.
U Beogradu se takođe beleži znatno manji broj davalaca, ali situacija s rezervama krvi nije dramatična kao u Užicu.
- Broj dobrovoljnih davalaca krvi u Beogradu smanjen je u odnosu na prethodni mesec, kada smo prvi put posle dužeg vremena imali dovoljno krvi za sve potrebe - kaže dr Gradimir Bogdanović, direktor Instituta za transfuziju krvi Srbije.
- Svakog dana između četiri i šest timova je na terenu, ali se javlja manji broj ljudi od predviđenog. U Institut dnevno dođe između 160 i 200 dobrovoljnih davalaca. Za celu Srbiju je svakodnevno potrebno 800 davalaca kako bi krvi bilo dovoljno za sve bolesnike - kaže dr Bogdanović.
U Novom Sadu, prema rečima Čedomira Gavrančića, direktora gradskog Zavoda za transfuziju, prikupljene količine krvi pokrivaju potrebe Zavoda, novosadskog Kliničkog centra i Instituta u Sremskoj Kamenici.
- Nedostatak krvi tokom leta je svetski problem, te ne zaobilazi ni Novi Sad. Međutim, u Novom Sadu i Vojvodini problem nije izražen kao u drugim regionima, a deficit se obično javlja po određenim krvnim grupama - kaže Gavrančić.
Novosadski transfuziolozi izlaze na kraj s nedostatkom tako što pozivaju redovne davaoce krvi. U Zavodu postoji kompjuterski obrađen registar davalaca, na osnovu kojeg se izvlače podaci o aktivnim davaocima deficitarne grupe.
U niškom Institutu za transfuziju krvi zalihe su stabilne i krvi ima za pet do sedam dana.
- Leto je uvek problematično, ali ga prebrodimo tako što svakog dana idemo u neko preduzeće ili mesnu kancelariju. Osim što snabdevamo niški KC, obezbeđujemo krv i za pacijente koji iz Niša odlaze na operacije u Beograd, Sremsku Kamenicu ili Novi Sad. Kod nas ne postoji porodično davateljstvo, pa smo dužni da obezbedimo krv za bolesnika koji, na primer, ima operaciju srca u Sremskoj Kamenici - objasnila je dr Biljana Nikolić, zamenik direktora Instituta za transfuziju.
Banka krvi u Kragujevcu je, prema rečima dr Vere Pantović, načelnika Centra za transfuziju, stabilna, a u rezervi ima 300 jedinica krvi svih grupa. Pantovićeva kaže da se krv prikuplja u samom Centru od dobrovoljnih davalaca, kao i kroz akcije u ustanovama na području grada. U Kragujevcu se za sada potrebe uspešno usklađuju sa operativnim programima, pa, kako kaže Pantovićeva, krv uvek čeka bolesnika, a ne obratno. Ekipa 'Blica' Davaoci bez odsustva s posla
Nacrtom novog zakona o zdravstvenom osiguranju i zdravstvenoj zaštiti nije predviđeno odsustvo s posla za dobrovoljno davanje krvi, kao što je do sada bilo. To je, objašnjava dr Gradimir Bogdanović, posledica usaglašavanja sa zakonima EU.
- U Evropi se dobrovoljno davanje krvi smatra apsolutno besplatnim, anonimnim i dobrovoljnim. Ako davalac dobija plaćeno odsustvo s posla, to je onda, na neki način, plaćeno davanje krvi - kaže dr Bogdanović.
