Izvor: NoviMagazin.rs, 12.Dec.2019, 22:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uzbunjivač i trgovina oružjem: Suze Aleksandra Obradovića
Plaketu “Dobar primer” Novog optimizma Aleksandar Obradović ne može da primi lično povodom Dana ljudskih prava, pošto mu je većina ljudskih prava uskraćena, ograničena nanogicom. Kao i prethodnih sedmica, u kućnom je pritvoru, u koji je dospeo posle zatvorskog pritvora u kojem je proveo nekoliko sedmica zbog obaveštavanja javnosti o povlašćenim trgovcima minama iz Krušika
Piše: Jelka Jovanović
Valjevo je lepa varoš, čak i kada se tamo uputite >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << povodom koji u osnovi nije baš lep, premda je podrška uzbunjivaču iz Krušika Aleksandru Obradoviću nesumnjivo nesebičan gest svih koji su se ponovo u petak 6. decembra sabrali na protestu zbog njegovog progona. Baš kao što je puna simbolike i nagrada “Dobar primer Novog optimizma”, koju za 2019. deli sa profesorkom Univerziteta u Beogradu Biljanom Stojković.
Nekoliko stotina okupljenih na trgu “Kod Desanke”, a potom i u dvorištu zgrade u kojoj Obradović stanuje, podržali su svog heroja, zahtevajući da bude pušten iz kućnog pritvora i da se obustavi istraga koja se protiv njega vodi zbog navodne špijunaže samo zbog toga što se drznuo da dirne u osinje gnezdo i obnaroduje kako povlašćeni, nauštrb fabrike, organizovano trguju Krušikovim minama.
OFFICIAL SECRETS: Plaketu Novog optimizma Aleksandar Obradović neće moći lično da primi 10. decembra na Dan ljudskih prava (kada ovaj tekst ide u štampu), pošto mu je većina ljudskih prava uskraćena, već dva meseca ograničena nanogicom. Neće moći lično da primi ni priznanje Građanskih inicijativa za promovisanje koncepta ljudskih prava. Biće, kao i prethodnih sedmica, u kućnom pritvoru u koji je dospeo posle zatvorskog u kojem je, gotovo inkognito, proveo nekoliko sedmica.
Baš zbog toga što mu je uskraćena sloboda kretanja, 6. decembra mu je u stanu – koji mu je, kako sam kaže, postao tamnica – Dušan Petričić, kao simboličnu naknadu, poklonio specijalno za njega i profesorku Stojković napravljenu karikaturu i, uz film “Official secrets”, poručio: “Pretpostavljam da u trenucima samoće postoji momenat kada sumnjate u sebe, ali siguran sam da će taj trenutak i ovaj period proći, da će ovi aleksandri od kojih nas je sramota i kojih se gadimo ostati u prošlosti, da ćemo, to svi ovde želimo, ponovo živeti u sredini okruženi aleksandrima kojima se divimo i koje poštujemo.”
Do “dobrog primera”, promovisanja koncepta ljudskih prava i nezvanične titule heroja današnjice, Obradović nije stigao ni lako ni olako. Godinama je zapisivao i dokumentovao ekonomske dokaze o povlašćenom položaju domaćih trgovaca oružjem u plasiranju Krušikovih mina na svetsko tržište. Na početku 2015. slao je pisma sa upozorenjem na nadležne adrese, kao što su predsednik Nadzornog odbora, Ministarstvo odbrane, tada premijer Aleksandar Vučić... Policiju i tužilaštvo nije obavestio jer je u trgovinu uključen i otac resornog ministra Nebojše Stefanovića. Izlaz je našao u – medijima. I posle godina ćutanja državnih organa postao im je namah trn u oku, pa je maltene tajno uhapšen i nekoliko nedelja držan u pritvorskoj jedinici beogradskog Centralnog zatvora, odakle je, pod pritiskom javnosti, poslat u kućni pritvor.
Tačno tri meseca posle hapšenja Viši sud u Beogradu će 18. decembra preispitati meru kućnog pritvora, no veliko je pitanje hoće li sudije pokazati milost prema zvanično nezvaničnom uzbunjivaču jer BIA i VBA i dalje, po nalogu Tužilaštva za organizovani kriminal, istražuju šta je sve “špijunirao”.
PROGONJENI I PROGONITELJI: U međuvremenu su istraživački novinari, na tragu njegovih beležaka i dokumenata, pokazali da su sumnje bile više nego opravdane. Uprkos tome, kao i šturom saopštenju tužilaštva da prikuplja podatke o toj trgovini, pa i sve jačem međunarodnom interesovanju, još se čini da je sve uzalud, posebno posle začuđujućeg rešenja Agencije za borbu protiv korupcije da ministar policije nije u sukobu interesa jer njegov otac Branko Stefanović formalno ne radi u GIM-u, firmi koja je, prema dosadašnjim informacijama, ostvarila najveći profit na trgovini valjevskim minama. Po povlašćenim cenama.
Klupko koje je Obradović svojom upornošću počeo da odmotava iz dana u dan pretvara se u gusto pletivo korupcije, trgovine uticajem, a ima i nagoveštaja dalekosežnijih problema na međunarodnom tržištu oružja jer je deo kontingenta dospeo u ruke ISIS-a i na ukrajinsko ratište.
Nema spora, velike teme koje su davno prevazišle okvire samog Krušika i Valjeva, pa, zašto ne reći, i samog uzbunjivača jer su u priču uključena mnogo zvučnija imena. No, kako za Novi magazin kaže izdavač i pisac Gojko Božović, koji je 6. decembra govorio i pred Valjevcima, Aleksandar Obradović zaslužuje svaku podršku i solidarnost: “On ništa nije tražio za sebe niti je stekao neku korist. U zemlji u kojoj se toliko laže taj čovek je zavapio za istinom. U zemlji u kojoj niko nije spreman ni na najmanje odricanje, taj čovek je podneo žrtvu. On je politički zarobljenik i zatočenik savesti. Danilo Kiš je na jednom mestu podsetio na reči: ‘Bolje je biti progonjen nego među progoniteljima.’ Niko danas ne razume bolje te reči nego Aleksandar Obradović. On je uhapšen jer je objavio istinu. Ali tu istinu ne mogu da zatvore: ona je prešla i granice zatvora, i granice kućnog pritvora, i granice Srbije.”
Sada ta istina, naglašava Božović, govori i u svoje i u njegovo ime: “Niko više ne može da kaže da ne zna činjenice koje je izneo Aleksandar Obradović. A Aleksandar Obradović je slobodan čovek i u Centralnom zatvoru i u kućnom pritvoru jer postupa u ime istine i po nalogu svoje savesti. Ima nade dok ima ljudi kao što je Aleksandar Obradović.”
Možda u ovom kratkom raportu još valja zabeležiti dve stvari: na prvu je vašoj hroničarki ukazala mlada Valjevka dok se kolona podrške kretala od trga do Obradovićevog stana-zatvora: “Ljudi u Krušiku su ozbiljno besni, veliko je pitanje koliko će još ćutati.”
Druga naznaka se videla iz dvorišta: za razliku od prethodnih protesta, na nekoliko okolnih stanova roletne nisu bile spuštene, a neke od komšija otvoreno su pratile događaje sa svojih prozora i terasa. Možda će se, ako Viši sud 18. decembra odluči da je pritvor osnovan i ostavi ga zatvorenog, ostvariti želja Obradovićevog advokata Vladimira Gajića izrečena u subotu: “Nadam se da će vas koji mu pružate podršku dolaskom na ovaj trg biti sve više i više, i da ga nikad nećete ostaviti samog…”
Jer, kako je zapisao Aleksej Kišjuhas, Obradović je srpski Drajfus, žrtva sistema na čije je propuste ukazao.
.jpg)
