Izvor: Southeast European Times, 06.Dec.2011, 00:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uzbuna zbog zagađenosti u Albaniji
Ekolozi upozoravaju da su zagađenost i nestajanje šuma u Albaniji na najvišem nivou u Evropi, a taj problem dodatno pogoršava neaktivnost države.
05/12/2011
Erl Murati za Southeast European Times iz Tirane -- 5.12.2011.
„Prašina u Tirani ima u sebi i nešto vazduha“, šali se borac za zaštitu okoline Sazan Guri, šef Ekološke evropske alijanse, opisujući zagađenost vazduha u glavnom gradu Albanije.
On kaže da situacija ni u drugim >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << delovima zemlje nije mnogo bolja i da je Albanija jedna od najzagađenijih zemalja u Evropi.
„Prosečna brzina vozila u Tirani je 7-12 km/h, dok je u Beču ili bilo kom drugom evropskom gradu brzina 50-60 km/h. Iako imamo pet puta manje vozila nego u Beču, ona zagađuju 50 puta više“, kaže Guri za SETimes.
Veći broj zaustavljanja i male brzine znače veću zagađenost, kaže Guri, ali to nije sve.
Uzrok visoke zagađenosti su i stari automobili na putevima, sa visokim emisijama gasa, baš kao i građevinski projekti bez ispunjenih ekoloških uslova. Problem pogoršava i raširena praksa paljenja smeća.
„Dim koji izlazi iz auspuha, radovi na ulici, prašina i ultraljubičasto zračenje stvaraju fotohemijski smog, koji se zadržava na visini od stotinak metara“, objašnjava on.
Taj smog sadrži hemikalije i u obliku je oblaka, često primetnih u nekim albanskim gradovima.
Sa zagađenošću od „totalnih čestica“ zvanih LNP, Tirana ima prosek od 323 mikrograma po kubnom metru vazduha, što je nešto više od četiri puta više nego u EU.
Lider eko pokreta Džemal Mato kaže za SETimes da je glavni problem u tome što vlasti ne shvataju ozbiljno nadgledanje zagađenosti vazduha.
„Zabrinjavajuće brojke uopšte ne brinu albansku vladu. Drugi problem je u tome što nadgledamo samo vazduh, pošto je Evropski savet to uveo kao obavezu, ali ne i zemlju ili vodu. Tako da ne znamo u kom su stanju“, kaže Mato.
Neki analitičari tvrde da je taj stav izgleda nasleđen iz starih vremena, kada je komunistički režim pokušavao da izgradi tešku industriju, uglavnom sa visoko zagađujućom ruskom i kineskom tehnologijom, i kada se nije razmišljalo o zaštiti okoline.
Mnoge od tada izgrađenih velikih fabrika danas leže napuštene u obliku ogromnih gomila gvožđurije otrovnih materijala za koje niko ne mari, što povećava nivo zagađenosti.
Mato ukazuje na još jedan problem, uništavanje albanskih šuma, pošto je veliki deo njih u toj zemlji nestao.
„Prema podacima evropskog instituta koji proučava šume preko satelitskih snimaka, Albanija ima najveću stopu nestanka šuma u šumskim požarima ove godine od bilo koje druge zemlje. Istovremeno, niko ne sadi drveće i kada dođe sezona, vlasti kažu da su zasadile 100 ili 200 stabala, dok susedne zemlje kao što je Makedonija zasade pet miliona u jednoj sezoni“, kaže Mato za SETimes.
I dok je životnoj sredini naneta ozbiljna šteta, još više zabrinjava nepostojanje konkretnog interesa relevantnih institucija, dodaje on. Predstavnici vlasti se ne slažu i tvrde da je 2011. godina bila posebno važna za razvoj šuma.
„U međunarodnoj godini šuma, koju je proglasio Forum UN o šumama, pošumili smo i rehabilitovali površinu od hiljadu hektara“, kaže za SETimes ministar životne sredine, šuma i voda Fatmir Mediju.
Mediu tvrdi da je Albanija blizu evropskim standardima i da je ostvarila izvesna postignuća u oblasti zaštite okoline.
„Međutim, ekološki problem u Albaniji još uvek su akutni: nasleđeni ili nastali u protekle dve decenije. Smatram da su ta pitanja poziv na uzbunu za svakog građanina, službenika uprave na lokalnom ili centralnom nivou, za čitavo društvo i političare, zato što se tu radi o našem životu i životima naše dece“, kaže Mediju.
Iziritirani činjenicom da vlast ne radi dovoljno na rešavanju problema zagađenja, građani su se razbesneli zbog odluke da se usvoji zakon o uvozu otpada. Demonstranti su početkom novembra organizovali ulične proteste.
Vlasti tvrde da kontroverzni zakon predviđa uvoz tek veoma ograničene liste neotrovnog otpada radi recikliranja, ali ekološki aktivisti insistiraju da će, povrh toga što je veoma zagađena, Albanija postati kanta za đubre Evrope.
Usvajanje sličnog zakona onemogućeno je 2004. kada je došlo do žestokog protivljenja javnosti.
Nastavak na Southeast European Times...
