Izvor: Politika, 05.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uzbudljiva lepota natrpanog
"Vodim te na ručak kod Rokfelera!" Kada vam to neko ponudi usred Njujorka, nemojte misliti da idete u neki basnoslovno skup restoran. Ni zlatna skulptura ispred Rokfeler centra, ni mermerni hol u desetinama metara visokim muralima ne znače da će vaš domaćin za ručak potrošiti više od prosečne plate u Srbiji. Ne, u sedištu Rokfeler imperije cene su sasvim pristojne, u rangu srednjih beogradskih restorana! Odgovor na pitanje zašto je to tako ujedno je i otvaranje tajne umeća življenja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na Menhetnu.
Osmomilionski Njujork podeljen je na pet opština: Bruklin, Bronks, Kvins, Stejten Ajlend i Menhetn. Ova poslednja je ustvari centar grada i simbol onih arhitektonskih i drugih čuda od vreve i novca koja su utisnula pečat Njujorka u svest svakog stanovnika ove naše planete koji je ikada uključio televizor.
Menhetn je izduženo ostrvo, dugačko 20 a široko četiri kilometra. Prave ga dve reke, Hadson i Ist, koje se na njegovom špicu ulivaju u Atlantski okean. Statua Slobode, na mikroostrvcetu, okrenuta je tako da bakljom osvetljava baš ušće dve reke u okean.
Do Pen stejšna na srednjem Menhetnu stigli smo pošto se naš voz provukao ispod Ist rivera, kojom prilikom su nam uši dobile začepljenje. Kupujemo jeftine stvari u radnjicama pored Empajer stejt bildinga; pet majica za 10 dolara, svilenu maramu za pet, kutiju sa dva ručna časovnika za 10, dva para "najki" za 89. Pitamo našeg domaćina zašto je sve ovako jeftino, on kratko odgovara: "Ovde se toliko toga proizvodi da ne znaju šta će da rade sa svim tim stvarima!?"
Lift do 86. sprata Empajera je već skup – 18 dolara po osobi! Odozgo je Menhetn na dlanu. Deluje natrpano; izmešani su visoki i niski, agresivni i mirni stilovi: od sandučastih ogromnih solitera na čijim su ravnim krovovima helidromi do patuljastih kuća Grinič vilidža. Odlučujemo se za sunčanje u Central parku. Platili smo 11 dolara za vožnju prilično prljavim taksijem, a za ulaznicu u 341 hektar prostrani park – pomazili konja upregnutog u fijaker. Pločice s posvetom na klupama (For my Mary/Henri) ujedno su i kopče zbližavanja stanovnika s gradom: svaka klupa je nečija i svaka ima emociju.
Umesto u planiranom Rokfeler centru, ručali smo u još luksuznijem Tramp taueru, sedištu imperije Donalda Trampa. (Kod Rokfelera se uključio alarm i odjednom su počela da se zatvaraju gvozdena vrata! Predostrožnost zbog terorizma.)
Posle mermernog hola i visokog vodopada, dočekao nas je običan ekspres restoran. Hrana pristojna i pristupačna. S druge strane vodopada je skup francuski restoran, ali pogled na vodopad i upotreba senzorsko-mermernog toaleta su – zajednički. I to je ta tajna Menhetna. Živi i pusti druge da žive. Živi se u bezbroj socijalnih spratova, ali su trava Central parka i stepenice ispred Nacionalne biblioteke besplatni. Po tome Menhetn najviše liči na tramvaj – čini se da uvek ima mesta za još jednoga i da si taj jedan baš ti.
[objavljeno: ]
.jpg)
