Izvor: Blic, 06.Mar.2010, 01:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uz moju muziku niko ne sedi
Odlično se poznajemo sa našom publikom pa sam siguran da ćemo se odlično zabaviti u ponedeljak uveče. Svaki koncert „Nevladine organizacije” jeste događaj u kojem su dame u prednosti pa smo rešili da naš nastup na retro praznik kakav je 8. mart smestimo i u retro prostor kakav je Dom sindikata. Današnja muzička scena u Srbiji je žanrovski raznolika i vrlo zanimljiva, kaže Vlada
Tamo sam nekoliko puta gledao i slušao velikog šansonjera i gospodina Dragana Stojnića >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i puno odličnih koncerata poput nastupa B. B. Kinga i Majlsa Dejvisa, tako da sam emotivno vezan za taj prostor, priča u intervju za „Blic” Vlada Divljan, nekadašnji vođa grupe „Idoli”, koji će sa svojom „Nevladinom organizacijom” svirati koncert specijalno namenjen damama.
- Sve dame u publici mogu da budu spokojne jer, iako smo momci u najboljim godinama, niko iz „Nevladine organizacije” neće se skinuti na pozornici. Garantujemo veseo koncert na kojem će sa nama svirati nekoliko naših prijatelja koji će svojim umećem uveličati proslavu slave „Nevladine organizacije” koju smo ustanovili na koncertu 8. marta prošle godine.
Kako će ljudi plesati na u Domu sindikata?
- Ma, niko ne sedi uz našu muziku ma kako stolice bile udobne.
Zašto toliko dugo čekamo na vaš novi album?
- Nijedan album u karijeri nisam završio na silu i na brzinu pa se to neće desiti ni sada. Dok god ne budem apsolutno zadovoljan produkcijom pesama „Nevladina organizacija” neće izdati novi album. Stvaralački proces je apsolutno lični čin i znam da naša publika to poštuje. Publika poštuje moju ambiciju da u svom stvaranju poklonim emociju i perfekciju pa posle svi uživamo na koncertima. Još nismo odlučili da li ćemo neku pesmu sa novog albuma svirati na sutrašnjem koncertu.
Koji bend bi izdvojili sa naš aktuelne muzičke scene i zašto se ne oglašavaju talentovani pop autori?
- Današnja muzička scena u Srbiji je žanrovski raznolika i vrlo zanimljiva u kreativnom smislu. Sviđa mi se energija grupe „Repetitor”, odlučnost mladih ljudi koji čine muzičku scenu u Srbiji da istraju na svom životnom konceptu uprkos sveopštoj estradizaciji društva u kojem žive. Današnjim bendovima je potrebna surova energija da bi kroz svoju muziku komentarisali okolnosti u kojima pokušavaju da se izraze. Zato su talentovani pop autori u drugom planu jer je teško pronaći dovoljnu meru ironije u eskapizmu ili ljubavnim temama koja ne bi bila patetična u ovom trenutku. Kada se komunikacija u uslovi življenja u Srbiji promene, pop autori će naći muzički kanal kroz koji će pokazati svoj talenat. Dobro je da sada u Srbiji u medijskom prostoru postoji oaza kakva je „Jelen top 10” lista singlova.
Postali ste junak dokumentarnog filma. Da li se osećate kao umetnik u egzilu?
- Osećao sam nostalgiju dok sam živeo u Australiji. Od kada živim u Beču koji je na šest stotina kilometara od Beograda osećam slobodu i spokoj blizine doma. Slovenački dizajner i slikar Rudi Uran mi je prošlog leta predložio da napravimo dokumentarni film i ja se nikad ne mešam u autorove zamisli. Njegova teza je da egzil podrazumeva ograničenja u komunikaciji u jezičkom prostoru koji je čoveku stran. Godinama letujem u Hrvatskoj, zimujem u Sloveniji, a u Beograd dolazim i po nekoliko puta mesečno. Često se nalazim u apsurdnoj situaciji da mi teže pada stajanje u mestu u saobraćajnom kolapsu u Beogradu u kojem se zaglavim posle lagane vožnje autoputevima kroz Austriju, Sloveniju, Hrvatsku. To su svakodnevni tehnički problemi, a ne psihološki i emotivni.
Mnogi su komentarisali sjajnu muziku u filmu „Čekaj me ja sigurno neću doći”. Šta je za vas veći izazov u ovom trenutku - pisanje pesama za album ili komponovanje muzike za filma?
- To su potpuno dva različita stvaralačka procesa. O konceptu albuma kao autor pesama odlučujem sam, a kada pišem muziku za film moram da se prilagodim rešenjima reditelja. Stvaranje filma je izrazito timska disciplina, dok je pisanje pesama individualna borba sa slobodom i sopstvenim talentom.
Da li pisci umetnici uopšte mogu da uspostave novo bratstvo i jedinstvo kao što su Miljenko Jergović i Marko Vidojković to probali vozeći se u jugu nekadašnjim autoputem „Bratstvo i jedinstvo” u filmu za koji ste napisali muziku?
- Sveže ideje i raznolikost stvaralačkih rešenja u kulturnom prostoru gde ljudi pričaju istim jezikom predstavljaju odličan okvir za bolju komunikaciju između umetničkih elita. To je neka vrsta nove avangarde na nekadašnjem prostoru SFRJ koja će neminovno iznova zaokružiti vredan i interesantan kulturni prostor. Koliko god dežurni nacionalisti bili oprezni sumnjam da će uspeti da opstruiraju novu avangardu. Umetnici su oduvek bili potrebni jedni drugima na prostoru SFRJ. Tako je nastao novi talas osamdesetih godina prošlog veka pa će u skoroj budućnosti nastati neki novi talas lišen patetike i nostalgije.
Karte u prodaji
Beogradskog muzičara u maju u glavnom gradu Austrije očekuje nastup na festivalu „Wiener Festwochen”, gde bi trebalo da svira svoje i pesme „Idola” na srpskom i nemačkom jeziku uz pomoć benda sastavljenog isključivo od mladih Austrijanaca.
- Uvežbaću bend mladih Austrijanaca između 18 i 25 godina da sviraju moje pesme, nešto će verovatno biti na nemačkom, ali će većina biti na srpskom, budući da je to drugi jezik u Beču - kaže Divljan. Ulaznice za koncert u Beogradu koštaju 1.000, 1.200 i 1.500 dinara, a mogu da se kupe na blagajnama Doma sindikata i Doma omladine.
