Izvor: RTS, 28.Apr.2014, 14:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uvozimo sve, od luka do svinjske dlake
Srbija uvozi voće i povrće po kojem je karakteristična i neretko je ono, iako je prešlo hiljade kilometara, jeftinije od domaćeg. Lista proizvoda koje uvozimo iznenađujuće je raznovrsna.
Iz inostranstva uvezemo 2.000 tona jagoda i pet puta više crnog luka. Više od 12.000 tona pasulja, 21.000 tona krompira i nešto više paradajza. Najviše uvozimo, ali i izvozimo jabuke, šljive, maline.
Tu se lista ne završava - iz inostranstva dobijamo i takozvane veštačke >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << delove tela u vrednosti od 16 miliona dolara. Uvoze se i ljudska i svinjska dlaka.
Država, kažu u Privrednoj komori, ne može i ne treba da utiče na uvoz i izvoz, ali može da pomogne domaćim privrednicima da se organizuju.
"Moramo suštinski sve te stimulacije koje imaju razvijene evropske države u poljioprivrednom sektoru da primenimo i na Srbiju. Mali proizvođači koji su raznovrsni i koji svake godine menjaju svoje opredeljenje za proizvodnju neće moći da prežive, mi moramo na vreme da ih organizujemo i da se odluče", smatra Nenad Budimović iz Privredne komore Srbije.
Stara mehanizacija i usitnjena gazdinstva glavne su prerpeke za domaćeg proizvođača. Stručnjaci računaju da bi od milijardu i po dolara koliko, procenjuju, godišnje damo za uvoz hrane, Srbija mogla da uštedi trećinu, ako bi se vratila proizvodnji onoga za šta ima uslove.
"Sa posedom od 2,5 do 3 hektara teško je biti konkurentan, pre svega porizvođačima iz EU. Tu je potrebno povoljnim kreditima za koje država treba da da garanciju, da se aktuelizuje tržište zemlje, da se kupovina zemlje ubrza, a istovremeno da država svoju zemlju oko 250-300 hektara ponudi pre svega malim i srednjim farmerima", kaže agroekonomista Milan Prostran.
Dok se to ne desi, stručnjaci šansu vide u zadrugama - tako bi mali prozvođači mogli i u trku sa velikim trgovinskim lancima, kojih je u Srbiji sve više.
