Izvor: Blic, 31.Jul.2011, 03:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uvozimo ono što smo proizvodili
IZNEVERENE NADE Socijalizam je, kako je to dijagnozirao vođa italijanske KP Berlinguer, „iscrpeo svoje istorijske mogućnosti“ zbog ekonomske neefikasnosti i političkog autoritarizma. S tim se svakako možemo složiti, ali se moramo i zapitati šta smo zauzvrat dobili. Ili, još određenije, da li je to što smo dobili ono što smo očekivali.
Bilans je, nažalost, razočaravajući, jer se, umesto privrednog poleta, suočavamo s velikim brojem nezaposlenih, uvozom stvari koje >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << smo ranije sami proizvodili, unapred planiranom propašću čak i uspešnih preduzeća, pljačkom posredstvom privatizacije i, otuda, bedom i očajanjem ljudi kojima je uskraćena mogućnost pristojnog života.
Tačno je da imamo slobodu da govorimo sve što nam pada na pamet, ali bujicom reči ništa ne rešavamo. To što nam je pružena prilika da zavirujemo u život drugih, slušamo istočnjačku muziku i međusobno se ponižavamo samo je surogat slobode koju smo ipak drugačije zamišljali.
KOJI KAPITALIZAM? Kada su maštali o novom društvenom uređenju, u kojem će biti više blagostanja, ali i više slobode, građani su imali u vidu kapitalizam koji je ostvaren u skandinavskim zemljama, što će reći poredak koji obezbeđuje pristojan život, ličnu sigurnost i socijalnu zaštitu.
Ako su, umesto toga, dobili kapitalizam koji su opisali Dikens i Zola, što će reći surovu prvobitnu akumulaciju kapitala s kraja devetnaestog veka, onda je posredi nesporazum ili, još određenije, zabluda da postoji samo jedna vrsta kapitalizma. Nama je, nažalost, umesto razvijenog, kojem smo se nadali, pripao onaj najgori: bezobzirni i gramzivi. Nije ni moglo da bude drugačije jer smo u večitom istorijskom kašnjenju zakasnili i u izboru i u raspodeli pravičnijeg poretka.
