Izvor: Blic, 09.Mar.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uvoz sa Kipra
Nije neuobičajeno da podaci o spoljnoj trgovini u bilansu plaćanja ne odgovaraju onima koji se zasnivaju na carinskim deklaracijama. Takođe, nije neuobičajeno da se podaci o izvozu, recimo, Kipra u Srbiju u kiparskoj statistici razlikuju od podataka u srpskoj statistici o uvozu sa Kipra. Te razlike nije jednostavno tumačiti.
Bilans plaćanja sledi tok novca, znači samo plaćanje. Carina, pak, sledi deklarisanu vrednost uvezene ili izvezene robe. Statistike pojedinih zemalja, opet, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << mogu na različite načine da registruju kretanje novca i robe, jer njihova svrha može da bude drukčije prikazana ili shvaćena kada pređu iz jedne zemlje u drugu. Za Srbiju nešto može da bude uvoz iz Kipra, čak i ako je ta činjenica nepoznata kiparskim vlastima ili statistici. Isto važi i za novac kojim se taj uvoz plaća, jer njegova svrha u Srbiji ne mora da koincidira sa svrhom na Kipru.
Iz ovih se podataka ne može neposredno zaključiti da je reč o sumnjivim ili nelegalnim poslovima ili ponašanju. U velikom broju slučajeva, do toga dolazi ne samo zato što se definicije razlikuju pa se onda moraju razlikovati i podaci koji im se pripisuju, već i zato što trgovci i investitori teže da iskoriste propise, bilo da su dosledni ili nedosledni, kako bi poslovno bolje prošli. Oni to mogu da čine a da ne krše te propise, znači da ne čine ništa što je protiv zakona. U stvari, ne bač mali broj ljudi, konsultanti za pravo i investiranje, žive od toga što pronalaze takve razlike u propisima ili rupe u zakonima.
Naravno, ako je razlika tako velika kao što je ona koja se odnosi na srpski uvoz sa Kipra, gde je plaćeno dvadeset pet puta više nego što je registrovana vrednost uvoza, tada je prirodno pomisliti da su neki od tih podataka, ili oba, lažni. Ukoliko bi se ustanovilo da je tako i u slučaju nekih drugih zemalja, moglo bi da se posumnja u valjanost čitavog bilansa plaćanja.
