Izvor: B92, 10.Nov.2015, 12:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

"Uvesti predmet o genocidu u škole"

Sociološkinja Janja Beč Nojman ocenila je da bi deca u Srbiji o genocidu trebalo da uče u okviru posebnog predmeta.

Janja Beč Nojman je na tribini "Duh palanke i fašizacija društva", koja je sinoć održana u Zrenjaninu, istakla da školski sistem ne pruža osnovna znanja o genocidu, a da je društvu potrebno da deluje preventivno.

"Genocid se kao tema ne obrađuje na pravi način. Učenje o genocidu se ne zasniva dovoljno na činjenicama, a ne postoji ni u dovoljnoj >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << meri", navela je sociološkinja.

Ona je istakla da razgovor na tu temu ne sme da se zasniva na propagandi, čiji je cilj izazivanje nove mržnje. Jana Beč Nojman je dodala i da bi predmet o genocidu trebalo za početak da bude pilot projekat.

"Ako je Vojvodina uspela da uvede u svoje škole predmet o seksualnom vaspitanju, onda bi moglo da se desi i ovo. Dakle, bez prisile, za one koji žele da uče o tome, uz profesore koji žele o tome da predaju, ali koji su kompetentni i nemrzeći ljudi, jer se ta tema ne sme zloupotrebiti", kazala je Janja Beč Nojman.

Pokrajinska sekretarka za sport i omladinu Marinika Tepić najavila je da će sekretarijat pokrenuti akciju tokom koje će sa elektronskih bilborda u gradovima Vojvodine emitovati svedočanstva perioda holokausta.

Ona je ocenila je da su rehabilitacioni i pomirljivi zakoni relatizovali zločine, a da se Zakon o zabrani isticanja fašističkih simbola u Srbiji ne primenjuje.

"Naše društvo ne osuđuje, jer se misli da 'oni nisu naši'. Uvek je lakše osuditi strance, ali kada je reč o komšiji, školi, svešteniku - teško. Rukavice u koje je uvučen fašizam ; pitanje je razvoja našeg društva", kazala je Marinika Tepić.

Profesorka u zrenjaninskoj Gimnaziji Senka Jankov istakla je da se školski program u Srbiji holokaustom bavi u samo dva navrata - u osmom razredu osnovne škole i četvrtom razredu srednje.

Ona je rekla i da se Ministarstvo prosvete od 2006. godine aktivno bavi promocijom kulture sećanja i uvođenjem priče o holokaustu u redovnu nastavu. Jankovljeva je objasnila da toj temi treba pristupiti multidisciplinarno i da treba omogućiti i profesorima koji ne predaju istoriju da pronađu prostor u okviru svojih predmeta da se bave holokaustom.

Istoričarka Olga Manojlović Pintar ocenila je da danas postoji potreba i o razgovoru o odgovornosti zajednice za zaborav. Ona je ; predstavila delove izložbe "Poslednje odredište Aušvic", održane u Istorijskom muzeju Srbije ove godine.

Strip autor Aleksandar Zograf, koji je nacrtao strip o pismima Hilde Dajč, istakao je da je holokaust tema o kojoj je lakše govoriti sa stanovišta nauke, ali da je njegov strip primer da se i na taj način može promišljati o tome. On je naveo i da je prednost stripa to što koristi i reči i slike, te da taj vid govorenja o holokaustu treba još dublje razviti.

Nastavak na B92...