Izvor: Politika, 21.Okt.2014, 21:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uvek dobro i uvek isto
Dikcija je bila savršena, iako nije baš lako strancima da izgovaraju tekstove kao što su: „Što se miče kroz šibljiče” i „Višnjičica rod rodila”
Uz sve nedaće koje prati ovogodišnji Bemus, pre svega materijalne prirode, a onda i organizacione i svake druge (tek je formirana nova institucija koja organizuje sve beogradske festivale, CEBEF) došli su samo dobri prijatelji Beograda, oni koji pored ljubavi za naš narod i naš grad poseduju visoku umetničku reputaciju. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Ispostavlja se da su to samo ruski solisti i ansambli.
Na samom otvaranju, renomirani hor „Glinka”, jedan od najboljih u svetu, naš stari znanac i dobar prijatelj koji nas pohodi kad drugi neće, započeo je koncert sa dve himne, srpskom i ruskom, pa je i metaforično i doslovno manifestovao smisao svog ovogodišnjeg gostovanja.
Ceo njihov nastup bio je sastavljen od tri bloka. Na samom početku, prvi deo koncerta pripao je Stevanu Mokranjcu, njegovoj duhovnoj i svetovnoj muzici. Ukazujući nam ljubav i poverenje, hor „Glinka” je dao svoj doprinos i obeležavanju stogodišnjeg jubileja našeg najvećeg kompozitora.
Uvek nam je veoma zanimljivo i intrigantno da čujemo kako nas drugi, strani ansambli tumače, kako osećaju našu muziku. Hor „Glinka” se odavno susreo sa Mokranjcem, načinio je snimke rukoveti, izvodio svakom prilikom Mokranjčeva dela. Ovoga puta to su bili „Tebe pojem” iz „Liturgije”, sa predivnim kvartetom u srednjem delu i „Njest svjat” iz „Opela”. Profesionalci iz hora „Glinka” pevaju horsku muziku sa neverovatnim udubljenjem, verovanjem i osećajem. Posebno je čuvena „Peta rukovet” u njihovom tumačenju zazvučala mekše, laganije u tempima, uzbudljivo u gradacijama, čudesno u velikim kontrastima između pesama. Uz sve to, dikcija je bila savršena,iako nije baš lako strancimada pevaju i izgovaraju tekstove kao što su: „Što se miče kroz šibljiče” i „Višnjičica rod rodila”, ipak, razumela se svaka reč. Duge legato linije, ispevane, izrečene, smišljene i duboko proosećane bile su karakteristike njihovog izvođenja.
Ostali delovi programa bili su ruski, pravljeni po nekom principu i maniru, skoro po shemi da u svakoj kompoziciji mora nastupiti solista, a kompozicije moraju imati mnogo virtuoznih elemenata i za solistu i za hor. To su pronašli u kompozicijama Sviridova, Gavrilina i Kosolapova, a onda su usledile obrade poznatih ruskih narodnih pesama po kojima se hor proslavio u svetu i koje naša publika dobro poznaje i voli. „Ej, uhnjem”, „Dvanaest razbojnika”, „Večernji zvon”, sve te pesme u novom ruhu i obradi, ali koje dobro znamo i pevušimo, pa čak naša publika ima i svoje miljenike među horskim pevačima i posebno aplaudira izvanrednim ruskim basovima („Dvanaest razbojnika”) koje već poznaje i po stasu i po imenu.
Hor „Glinka”, sa svojim dugogodišnjim dirigentom Vladimirom Černušenkom demonstrira starinski način dobrog pevanja i sadržaja programa koji je pre svega nacionalno utemeljen. Ali, i ne pravi izlete, ne hrli u nove prostore, nove programe i ne odriče se svojih najboljih članova. On je kao neki stari bard koji traje i raduje se svakom svom nastupu, kao dobro poznati i priznati umetnik koji ne spušta visoke kriterijume interpretacije.
Sve uvek sjajno, dobro, izvanredno, ali i – uvek isto.
Branka Radović
objavljeno: 22.10.2014
.jpg)
