Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 12.Nov.2008, 11:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Uticaj sna na zdravlje

BEOGRAD - Veza između nespavanja i bolesti može imati veliki uticaj na zdravlje, a deo problema potiče od "tehnološke invazije na spavaću sobu", jer su kompjuteri, televizori, muzika i mobilni telefoni svuda oko nas.

Pri univerzitetu u Sidneju (Australija), otvoren je centar za istraživanje posledica nedovoljnog spavanja na fizičko i mentalno zdravlje, gde će naučnici, između ostalog, pokušati da utvrde da li postoji veza između nedovoljnog spavanja i oboljenja >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << kao što su Alhajmerova bolest, demencija i manijakalna depresija, prenosi Bi-Bi-Si.

Kofein i toplo okruženje utiču na san

Nacionalni institut za srce, pluća i krv upozorio da kofein i suviše toplo okruženje, takođe, utiču na to da osoba ne može da zaspi.

Istraživači veruju da postoji nedovoljna svest o tome koliko je spavanje važno za zdravlje i da je moguće usporiti razvoj nekih degenerativnih nervnih bolesti ukoliko bolesnicima pomognu da bolje spavaju.

"Poznato je da je kod većine tih bolesti i poremećaja jedan od glavnih i najvažnijih simptoma jeste poremećen ciklus sna i budnosti", kaže šef laboratorije koja će vršiti ispitivanja Naomi Rodžers i dodaje da se "vrlo često dešava da oboleli ne mogu da spavaju u normalno vreme, odnosno noću".

Važnost sna za funkcionisanje organizma

Ona kaže da mnogi ljudi zanemaruju ogromnu važnost sna za funkcionisanje organizma.

"Znamo da je to period odmora i oporavka mozga, a veruje se da tokom REM faze sna mozak konsoliduje pamćenje - mozak tada "sređuje" podatke o svemu onom što nam se dešavalo tokom dana", ističe Rodžersova.

Prema njenim rečima, neka ispitivanja su pokazala da nedostatak sna može da poremeti proces učenja i pamćenja, a san, takođe, oporavlja telo i različite segmente metabolizma.

Kod dece se, na primer, noću u snu luče ogromne količine hormona rasta, a veruje se da i adolescenti najviše rastu u snu i zato australijska naučnica naglašava da je veoma važno da povedemo računa o spavanju.

Priuštiti sebi osam sati sna

Ona, takođe, kaže da je najbolje ako osoba može da odspava osam sati u jednom dahu, iako u savremenom društvu mnogi to ne mogu sebi da priušte.

Ljudima koji ne mogu da spavaju dovoljno dugo, stručnjaci savetuju da probaju da barem odremaju tokom dana i da tako probaju da nadoknade manjak sna.

Za one koji rade noćne smene i zato moraju da spavaju danju, jako je dobro da probaju da odremaju par sati pre odlaska na posao, jer će im to pomoći da ostanu i budniji i bezbedniji tokom noći.

Mladi sa malo sna podložni hipertenziji

Stručnjaci navode da tinejdžeri koji malo spavaju, pored toga što time nerviraju roditelje i što su pospani u školi, mogu dobiti i visok pritisak.

Bez obzira na pol, telesnu težinu i socioekonomski status, mladi koji malo ili loše spavaju i do tri puta su podložniji hipertenziji.

Tinejdžeri koji spavaju manje od šest i po sati tokom noći, dva puta su skloniji dobijanju visokog krvnog pritiska, a kod onih koji pri tom imaju i nemiran san, rizik od te bolesti je čak tri puta veći nego kod onih koji lepo spavaju, upozoravaju naučnici Univerziteta u Klivlendu.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...