Izvor: Večernje novosti, 20.Jun.2015, 21:25   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Utehu našli među svojima

OD ukupno 8.700 stanovnika opštine Sremski Karlovci, čak 18 odsto, dakle gotovo petinu, čine izbeglice, pokazuju najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku. Neznatno veće učešće pripadnika izbegličkog korpusa u ukupnom broju žitelja, u Srbiji imaju samo opštine Šid i Inđija. I po veličini i, naročito, po ekonomskoj razvijenosti, Karlovci zaostaju ne samo za tim, već i za ogromnom većinom drugih opština, posebno u Vojvodini. Pa šta je, onda, baš ovde dovelo i tu zadržalo >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << gotovo 2.000 napaćenih srpskih duša? - U Karlovce, zbog mitropolije, bogoslovije i gimnazije, svi srpski putevi vode već tri veka. Uz to, u bivšoj Jugoslaviji pobratimili smo se sa opštinama poput Korenice i bilo je prirodno da se braći prvi nađemo u nevolji - daje deo odgovora na to pitanje Žarko Dimić, predsednik karlovačke opštinske skupštine. U Karlovcima je, nastavlja on, devedesetih godina osnovan i Svesrpski sabor, a nemali broj Karlovčana je takođe poreklom iz prekodrinskih krajeva. Sam Dimić je, tako, starinom Ličanin. Svaka pojedinačna karlovačka izbeglička sudbina je, naravno, priča za sebe, ali je svima zajedničko da, kada se život već tako surovo poigrao njima, nisu mogli da nađu bolje mesto da izdrže i smognu snage da se okrenu budućnosti. DALMATINCI MEĐU novim žiteljima Karlovaca najviše je Dalmatinaca. Da tu ostanu, ponekad su odlučivali vrlo emotivni detalji. - Zasadi vinograda na Fruškoj gori i smokva u dvorištu kuće u kojoj smo u avgustu 1995. iznajmili stan, podsetili su mog oca na našu Dalmaciju i rešio je da ostanemo u Karlovcima - kaže Dragan Trošić iz Orlića kod Knina. - Čovekov život je ipak uslovljen njegovim rodnim krajem i tu su njegovi pravi temelji. - Ogrešili bismo dušu kada bismo se žalili na način na koji smo ovde primljeni - potvrđuje, u hladovini ogromnog platana kod donje karlovačke crkve, Dušan Bubanj iz Virovitice. U Karlovcima je, veli, već 24 godine, a iz zavičaja je izbegao dan pošto mu je, na pravdi boga, u rodnom Brezovom Polju, 30. juna 1991. uhapšen otac Danilo. U magnovenju je doneo odluku, u kola stavio kćeri Melaniju i Vanju i sinovce Aleksandra i Bojana i, preko Mađarske, stigao u Srbiju. Zauvek. - Prvog dana sam rekao da se tamo nikada neću vratiti, tako mislim i danas - veli on. - Kćeri sam upisao u karlovačku gimnaziju, u međuvremenu su završile i fakultete, a uspeli smo i da se, kako-tako, ponovo skućimo. Preko Mađarske je, godinu dana docnije, iz Garešnice, na padine Fruške gore stigao i Stevo Petrović. Znatnu imovinu koju je tamo posedovao menjao je za neuporedivo manje vrednu staru kuću u Karlovcima. - Imao sam ovde i rođake, ali i poslovne prijatelje, pošto sam u Garešnici bio direktor poljoprivrednog kombinata. To je meni i porodici, naročito u početku, bilo vrlo bitno - veli Petrović. I on je, kaže, mislio da više nikada neće otići u zavičaj. Kada mu je tamo, pre neku godinu, vrlo mlada, umrla rođena sestra, srce ipak nije izdržalo i otišao je. Porodične grobove obišao je i pre desetak dana. Najveći broj izbeglica je i u Karlovce, naravno, stigao u talasu iz avgusta 1995. Prema rečima poverenika za izbeglice Nade Ostojić Agbaba (na slici), Karlovci su te godine imali 7.500 stanovnika. Ipak, tada su primili čak 3.500 izbeglica. Trajno je ostalo više od polovine. - Oni su doneli svežu krv i borbenost na koju ih jeste naterala nevolja, ali koja svakome može da bude primer. Za ovih 20 godina deca su im stasala i iškolovala se, mnogi su danas lekari, profesori, inženjeri... - veli Ostojić Agbaba. PODRŠKA PET zgrada sa 23 stana i tri montažne kuće koji su im dodeljeni, paketi građevinskog materijala za obnovu kuća ili stanova koje su sami kupili ili nabavka mašinama i opremi za pokretanje sopstvenog posla, samo je deo pomoći koju je, sama ili uz podršku naše države i međunarodnih organizacija, braći u nevolji i novim sugrađanima pružila široka duša "srpskog Siona".

Nastavak na Večernje novosti...