Izvor: B92, 25.Jun.2013, 15:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Usvojeni Zakoni o obrazovanju
Beograd -- Poslanici Skupštine Srbije usvojili su Zakone o srednjem i osnovnom obrazovanju koji bi trebalo da omoguće bolji sistem obrazovanja i unaprede njegov kvalitet.
Usvojene su i izmene zakona o platama a u državnim organima, inovativnoj delatnosti, zaštiti topografija poluprovodničkih proizvoda.
Zakon o osnovnom obrazovanju i vaspitanju uređuje tu oblast kao deo jedinstvenog sistema obrazovanja i vaspitanja u Srbiji. Zakon predviđa tipologiju škola prema >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << osnivaču na javu i privatnu, a prema programu obrazovanja i vaspitanja na nacionalne i strane škole.
Predviđeno je i postojanje škola za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju i školovanje dece bez obzira na vrstu smetnje, čime se pruža dodatna podrška školi u sistemu redovnog obrazovanja i vaspitanja. Usvajanjem tog porpisa omogućeno je i osnivanje škola posebne pedagoške orijentacije.
Nastavni predmet je obavezni i izborni, a u privatnoj školi umesto izbornih može da realizuje nastava drugih predmeta prema, školskom programu. U školi se mogu izučavati fakultativni predmeti u skladu sa školskim programom, škola ima razvojni plan i školski program, sa razradjenim sadržajem koji uključuje i mere za unapredjenje kvaliteta.
Zakonom je predvidjeno povećanje programa sportskih aktivnosti, zaštita od nasilja, zlostavljanja, zanemarivanja i programi prevencije drugih oblika rizičnog ponašanja, zatim programi profesionalne orijentacije, saradnje sa lokalnom samoupravom, program saradnje sa porodicom...
Predvidjena je i priprema za predmetnu nastavu za učenike četvrtog razreda i to dva puta u toku školske godine, odnosno jednom u toku polugodišta.
Škola može da organizuje i celodnevnu nastavu i produženi boravak, kao i nastavu za učenike na kućnom i bolničkom lečenju ukoliko imaju veće zdravstvene probleme ili hronične bolesti.
Zakon predviđa i nastavu kod kuće, na daljinu, individualni obrazovni plan sa prilagodjenim standardima. Trajanje časa nije promenjeno i iznosi 45 minuta, a u odeljenju će biti do trideset učenika.
Zakon je predvideo ishranu učenika, organizovanje u okviru školskog objekta, obaveznu bibilioteku, i koje kulturne aktivnost škola mora da obavlja.
Predvidjeno je i uvodjenje letopisa, predstavljanje rada, internet strane, predstavljanje programa i organizacije rada i pisani podaci o aktivnostima u organizaciji obrazovno vaspitnog rada. Zakon sadrži i odredbe o minimumu procesa rada i pitanja koja regulišu štrajk zaposlenih.
Zakon o srednjem obrazovanju i vaspitanju detaljnije uređuje ispite kojima se završava odredjeni nivo vrste obrazovanja - matura završni ispit, prijemni ispit, obrazovanje učenika sa smetnjom u razvoju, obrazovanje na jezicima nacionalnih manjina, pitanje evidencija.
Zakonom je pojačana vaspitna uloga škole, predvidja razvoj programa karijernog vodjenja i savetovanja učenika, razvoj programa školskog sporta, partnerski odnos škole i roditelja zasnovan na principima medjusobnog razumevanja, poštovanja i poverenja, prevenciju protiv nasilja, zlostavljanja, zanemarivanja...
Kada je reč o programima srednjeg obrazovanja i vaspitanja, predvidjena je obaveza donošenja nastavnih planova i programa koji se donose u skladu sa sistemskim zakonom, a razvojni plan škole je razradjen plan škole.
Školski program promoviše pojačanu vaspitnu ulogu škole, obuhvata sve vidove nastavnih i vannastavnih aktivnosti, uredjuje partnerski odnos škole i roditelja, ulogu lokalne samouprave i vrste programa, a promovisana je i dodatna podrška obrazovanju i vaspitanju.
Cilj zakona je postizanje optimalnog uključivanja učenika i odraslih u redovni obrazovni i vaspitni rad, osamostaljivanje u vršnjačkom kolektivu i njegovo napredovanje u obrazovanju i pripremi za svet rada.
I ovaj Zakon sadrži program zaštite od nasilja, zlostavljanja, zlonemarivanja, program prevencije, i drugih oblika rizičnog ponašanja.
Predvidjena je nastava na daljinu, kao i u Zakonu o osnovnom obrazovanju i vaspitanju, a kada je reč o praktičnoj nastavi i profesionalnoj praksi, novina je da se praktična nastava i profesionalna praksa u školama može ostvarivati u saradnji sa privrednim društvom, ustanovom i drugom organizacijom ili drugim pravnim licem.
Zakon precizno utvrdjuje pitanje upisa učenika i odraslih, a pravo upisa stiče lice koje je završilo osnovno obrazovanje i vaspitanje, uključujući i završni ispit.
Novine u Zakonu su i pravo učenika da predje iz škole u školu ili drugi obrazovni profil, bez obzira na trajanje obrazovanja, da redovan i vanredni učenik ima pravo da se upiše u odgovarajući razred najkasnije do 31. avgusta, osim ako je započet postupak po zahtevu za zaštitu prava učenika.
Kada je reč o ocenjivanju, najmanje tri puta u toku polugodišta učenik mora biti ocenjen, a izuzetno ukoliko je nedeljni fond nastavnog predmeta jedan čas, tada se učenik ocenjuje najmanje dva puta u polugodištu.
Opšti uspeh učenika na kraju prvog i drugog polugodišta se utvrdjuje na osnovu aritmetičke sredine iz pozitivnih, zaključnih brojčanih ocena iz predmeta i ocena iz vladanja.
Kada je reč o ispitima na osnovu kojih se završava odredjeni nivo, postoji opšta matura, stručna i umetnička matura, završni ispit srednjeg i stručnog obrazovanja, vaspitanja i specijalistički majstorski ispit i ispiti iz drugih oblika stručnog obrazovanja.
I ovaj Zakon sadrži odredbe koje se odnose na štrajk.
Usvajanjem Zakon o platama u državnim i organima i javnim službama sprovedeno je usaglašavanje sa Zakonom o budžetskom sistemu i stvorena mogućnost da visokoškolske ustanove raspolažu i samostalno upravljaju sredstvima koja dobijaju za svoje redovne delatnosti.
Izmenama i dopunama Zakona o inovacionoj delatnosti poboljšava se i unapredjuje čtav sistem inovacione delatnosti i stvoraju pretpostavke za uspostavljanje bolje nacionalne prakse u toj oblasti.
Povod za pripremu predloga zakona je bila, prema rečima predlagača, potreba da se izvrše dopune zakona, u odnosu na finansiranje inovacione delatnosti sredstvima iz budžeta.
Reč je o finansiranju evidentiranih tehnoloških privrednih društava po posebnom programu, finansiranju neregistrovanih pravnih, fizičkih lica po programu inovacionih delatnosti koje utvrdjuje vlada, kao i finansiranje koje budžetskim sredstvima vrše fondovi sa većinskim državnim vlasništvom.
Izmene zakona predvidjaju obavezu nosioca inovacione delatnosti da godišnji izveštaj realizacije inovacione aktivnosti u protekloj godini dostavi u propisanom roku.
Predloženim izmenama se stvara osnova za preciziranje roka za dostavljanje izveštaja, a njegovo nepoštovanje se sankcioniše na odgovarajući način brisanjem pravnog ili fizičkog lica iz registra inovacionih delatnosti, po službenoj dužnosti.
Druga sankcija je izveštavanje vlade o nepostupanju pokrajine, jedinice lokalne samouprave u skladu za zakonskom obavezom izvršavanja.
Usvajanjem Zakonu o zaštiti topografije poluprovodničkih proizvoda poboljšava se zakonodavni okvir u oblasti zaštite tog prava iz oblasti intelektualne i to industrijske svojine.
Ta oblast je sada uredjena Zakonom o zaštiti topografije integrisanih kola, koji je stupio na snagu decembra 2009. godine i propisuje zaštitu topografije integrisanih kola, dok predloženi zakon uređuje zaštitu topografije poluprovodničkih proizvoda.
Stvaraocima topografija se omogućava zaštita za sva električna kola, uključujući i ona koja su napravljena od parcijalnih komponenata, što je u skladu sa direktivama EU o pravnoj zaštiti topografija poluprovodničkih proizvoda i doprinos harmonizaciji sa standardima koji su u toj oblasti propisani od strane EU i Svetske trgovinske organizacije.
Donošenje propisa usmereno je ka podsticanju razvoja tehnologije, proizvodnje domaćih topografija, poluprovodničkih proizvoda, tako što njihovim stvaraocima obezbedjuje isključiva prava i stavlja na raspolaganje odgovarajuća pravna sredstva za zaštitu tih prava od neovlašćenog korišćenja.
Drugi cilj je da se domaćim topografijama poluprovodničkih proizvoda obezbedi zaštita koja je uskladjena sa medjunarodnim normama, što je istovremeno preduslov za transfer tehnologija i primenu stranih poluprovodničkih proizvoda na teritoriji Srbije.
Pravo na topografiju stiče se danom podnošenja prijave, a period od 10 godina je propisani rok trajanja zaštite. Usvojena je i Rezolucija o zakonodavnoj politici, više zakona o potvrdjivanju medjunarodnih sporazuma i akata.
