Izvor: RTS, 26.Jan.2011, 18:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Usvojene sve tri rezolucije
Parlamentarna skupština Saveta Evrope usvojila rezolucije o zaštiti svedoka, pomirenju i dijalogu zemlja bivše Jugoslavije kao i o obavezi članica Saveta Evrope da sarađuju u procesuiranju ratnih zločina.
Tri rezolucije koje su danas poslanicima Parlamentarne skupštine Saveta Evrope predstavili izvestioci Žan-Šarl Gardeto, Pjetro Marćenaro i Miljenko Dorić usvojene su jednoglasno u Skupštini Saveta Evrope.
Delegacijama Srbije, Crne Gore i San Marina u Parlamentarnoj >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << skupštini Saveta Evrope (PS SE) večeras je privremeno suspendovano pravo glasa zbog nezastupljenosti žena u delegacijama.
PS SE je usvojila rezoluciju kojom se članovima tih delegacija
ratifikuju mandati ali bez prava glasa, s tim da odluka stupa na snagu na aprilskom zasedanju i trajaće dok u delegacijama ne bude makar po jedna žena.
Izvestilac Holger Haibah konstatovao je da u delegacijama Srbije, Crne Gore i San Marina ima žena, ali su sve one samo zamenici članova delegacija.
Rezolucija o zaštiti svedoka u procesima za ratne zločine usvojena je sa 104 glasa "za" i nijednim glasom protiv. Ta rezolucija je od suštinske važnosti za dalji nastvak istrage zasnovan na Martijevom izveštaju, jer bez obezbeđivanja sigurnosti svedoka nemoguće je sprovesti istragu.
Prema toj rezoluciji, od međunarodne zajednice i vlasti Srbije, Hrvatske, BiH, Crne Gore i Kosova traži da u procesima za ratne zločine u potpunosti zaštite svedoke, jer je to neophodna mera za dostizanje pravde i pomirenja.
Predstavljajući izveštaj na početku rasprave u Skupštini Saveta Evrope, izvestilac Gardeto je rekao da je zaštita svedoka na Zapadnom Balkanu još nedovoljna, a da su "svedoci suočeni sa pretnjama, proglašavaju se izdajnicima, pa čak i fizički likvidiraju".
Gardeto je istakao da takva situacija traži efikasnu i trajnu fizičku, pravnu i logističku zaštitu svedoka pre, tokom i posle suđenja.
Govoreći o iskustvima Haškog tribunala, Gardeto je ukazao na potrebu da se promeni odredba prema kojoj odbrana optuženih ima prava da 30 dana ranije sazna identitet zaštićenih svedoka i predložio da se njihovo svedočenje obavi pred nezavisnim advokatom, kako optuženi ne bi saznao o kome je reč.
Gardeto je napomenuo da u pojedinim zemljama koje je analizirao postoji napredak u zaštiti svedoka, ali da nijedna nije za primer. Prema njegovim rečima, treba dosledno provoditi mere koje je su već usvojene u Savetu Evrope, ali i predložio stavaranje studije o izradi nove konvecije o zaštiti svedoka.
Presude uslov za pomirenje
Rezolucija "Obaveza članica SE da sarađuju u procesuiranju ratnih zločina" Miljenka Dorića usvojena je jednoglasno, kao i prateće preporuke.
Tom rezolucijom se međunarodna zajednica i zemlje bivše Jugoslavije pozivaju da preduzmu sve mere kako bi pred lice pravde bili izvedeni svi odgovorni za počinjene ratne zločine.
Obrazlažući predlog rezolucije, Miljenko Dorić je istakao da pravog pomirenja nema, dok svi optuženi ne budu izvedeni pred lice pravde.
Dorić je istakao da mnoge zemlje regiona u proteklim godinama usvojile bilateralne sporazume koje olakšavaju gonjenje ili ekstradiciju optuženih za ratne zločine, ali je problem što mnoge treće zemlje iz raznih razloga, odbijaju da izruče osumnjičene koji su na njihovoj teritoriji.
Neke od njih nisu ni potpisale konvencije o tome, koje je usvojio Savet Evrope, napomenuo je Dorić, zalažući se za upostavljanje kulture mira koju promovišu i Ujedinjene nacije.
Politički dijalog za stabilniji region
Rezolucija "Pomirenje i politički dijalog zemalja bivše Jugoslavije" izvestioca Pjetra Marćenara usvojena je jednoglasno sa 110 glasova "za", kao i prateće preoporuke.
Pjetro Marćenaro je, obrazlažući rezoluciju o pomirenju i političkom dijalogu među zemljama bivše Jugoslavije, ukazao na značaj saradnje predsednika Srbije i Hrvatske, Borisa Tadića i Iva Josipovića, kao primer za ceo region.
Marćenado je rekao i da je potrebno da Skupština Saveta Evrope da podršku inicijativi za formiranje regionalne komisije za istinu (REKOM) iza koga je stalo 900 nevladinih organizacija u regionu, kako bi se javno mnenje mobilizovalo i taj proces ne bi zasnivao samo na dobrovoljnom radu.
U procesu pomirenja na Balkanu ima značajnog napretka, kaže Marćenaro, ali još ima problema i nerešenih pitanja, među kojima to što osumnjičeni za ratne zločine još na slobodi, nerasvetljena sudbina 15.000 nestalih i nerešeno pitanje mnogih od 450 miliona izbeglih i raseljenih lica.
U toj rezoluciji pozivaju se sve zemlje bivše Jugoslavije da obezbede da pitanje nestalih ostane prioritet, da otvore svoje arhive i obezbede finansiranje građanskih inicijativa koje nastoje da popišu žrtve sukoba kako bi se rešilo pitanje nasleđa prošlosti.
Tri rezolucije o zemljama bivše Jugoslavije usvojene su posle zajedničke debate, a poslanicima Skupštine Saveta Evrope se obratio se i predsednik Srbije Boris Tadić.
