Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 11.Mar.2011, 17:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Usvojene izmene Zakona o vladi
BEOGRAD -
Skupština Srbije usvojila je danas izmene Zakona o vladi koje utvrđuju da premijer i potpredsednik vlade mogu istovremeno da budu i ministri, kao i obavezu članova vlade da u javnosti zastupaju i izražavaju stavove vlade.
Izmenama zakona je precizirano da su članovi vlade, državni sekretari i direktori posebnih organizacija i službi vlade dužni da u javnim nastupima i u izjavama u javnosti izražavaju i zastupaju stavove vlade. Odluku vlade dužan je da zastupa >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << u javnosti i član vlade koji je glasao protiv nje ili je bio uzdržan.
Kako je utvrđeno, informacije o radu vlade ne mogu se davati suprotno načinu određenim poslovnikom vlade ili na način na osnovu kojeg se ne može utvrditi koji član vlade daje informaciju.
Precizirano je da su "članovi vlade, državni sekretari i direktori posebnih organizacija i službi vlade, dužni da poštuju i izvršavaju obavezna upustva i posebna zaduženja koje im da predsednik Vlade, shodno programu i politici vlade".
Izmenama zakona je utvrđeno da od podnošenja predloga za razrešenje člana vlade do odluke Skupštine, ministar ne može da obavlja svoja ovlašćenja, već ih preuzima član vlade koga premijer za to ovlasti.
Zakonom je predviđeno i da generalnom sekretaru vlade mandat prestaje postavljenjem novog generalnog sekretara vlade, kao i ostavkom ili razrešenjem.
Zakon stupa na snagu danom objavljivanja u Službenom glasniku.
Kritike opozicije
Opozicija je ranije danas nastavila oštro da kritikuje predložene odredbe koje ministrima propisuju obavezu da u javnosti zastupaju stavove vlade i zatražila njihovo ukidanje, navodeći da su protivustavne.
Iz koalicije "Za evropsku Srbiju" su na te primedbe odvratili da je Vladi Srbije potrebno jedinstvo u javnim nastupima i da po sličnim pravilima rade i vlade drugih zemalja.
Poslanik ZES-a Srđan Milivojević naglasio je da u ovom sazivu svi u vladi, kao i u parlamentu imaju pravo na svoje mišljenje, poručivši opozicionarima da "pogledaju poslovnike o radu vlada u Rusiji i zemljama Evropske unije, kao i zakone koji prate njihov rad".
Naprednjaci su, međutim, naveli da je "sramota da tako nešto piše u zakonu" i da je besmisleno, jer bi ministar koji je glasao "protiv" trebalo da ima pravo da u javnosti obrazloži svoju odluku.
Sa time su se složili i poslanici Nove Srbije, koji su to ocenili kao pokušaj da se "na mala vrata uvodi jednoumlje u okviru višepartijskog sistema", kao i Demokratska stranka Srbije.
Poslanik DSS-a Miloš Aligrudić je rekao da je to protivustavno, kao i da predložene izmene Zakona o vladi služe samo "rušenju poretka" i da je reč o političkom marketingu.
Iz poslaničkog kluba "Napred Srbijo" stigao je i zahtev za reorganizuju kabineta u Vladi Srbije, a prema rečima poslanika Jorgovanke Tabaković time bi broj funkcionera i šefova različitih službi , čije su bruto plate iznad 200.000 dinara mesečno, bio smanjen za 170.
"Da se na taj način govorilo o rekonstrukciji efekti bi bili četiri miliona evra uštede na godišnjem nivou", dodala je Tabakovićeva, ukazavši da je preduslov za to smanje broja ministarstava na 12.
Radikali su protestovali što se za vladu i skupštinu "uvode različiti standardi", pa izvršna vlast mora da deluje kao tim, a parlament ne.
Oni su ocenili i da predložene izmene Vladu Srbije neće učiniti efikasnijom.
Opozicija traži smanjenje ministarstava na 12 resora
Poslanici opozicionih stranaka SNS, LDP i SRS zatražili su danas da se broj ministarstava smanji na 12, a da se resori "prekomponuju" i uspostavi novo - za izbegla, raseljena i prognana lica, a iz DSS su rekli da premijer Mirko Cvetković "nema autoritet da vodi ni aktuelnu, ni rekonstruisanu vladu".
Naprednjaci su, u raspravi o amandmanima na predlog zakona o ministarstvima, zatražili da se broj ministarstava smanji na 12, što je, prema njihovoj oceni, optimalan broj da bi se zadovoljile potrebe rada vlade, ali i ostvarile značajne uštede.
Iz poslaničkog kluba "Napred Srbijo" su poručili da bi Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoje trebalo da "deli sudbinu bivšeg ministra Mlađana Dinkića", i predložili da umesto tog bude formirano ministarstvo privrede i rada.
Sličan predlog je stigao i iz LDP-a, čiji amandmani, kako su rekli, “obavezuju na redukciju" broja ministarstava na 12, “novu politiku i adekvatniju raspodelu nadležnosti”, koja će obezbediti da se više resora suštinski bavi pitanjima ekonomije.
“Rekonstrukciju vlade treba da prati široka reforma, jer nema smisla ako se ne menja način na koji funkcioniše država”, kazao je šef LDP-a Čedomir Jovanović.
On je rekao da predloženi zakon “proizlazi iz potreba vladajuće koalicije i njihove partijske logike”, a trebalo bi da se zasniva na činjenici da je vlada radila loše.
Jovanović je kritikovao spajanje pojedinih resora, koji se “ne mogu dovesti u vezu” i dodao da je LDP u amandmanima posebnu pažnju poklonio građevinskoj industriji i poljoprivredi, koje su motor razvoja Srbije u ovom trenutku.
Radikali su insistirali na formiranju Ministarstva za izbegla, raseljena i prognana lica, jer se, kako je objasnio poslanik SRS Milorad Buha, tim pitanjem u Srbiji ne bavi ni jedna organizaciona jedinica.
DSS je predloženi zakon ocenio kao "politički preduslov da se namire stranke vladajuće koalicije", navodeći da Vladi Srbije, koja “od 2008. godine ne funkcioniše”, nedostaje koncept.
"Čovek bez autoriteta, marioneta sa Andrićevog venca ne može da vodi ni ovu, ni smanjenu vladu, a ni upravu mesne zajednice", naveo je šef poslanika te stranke Miloš Aligrudić.
On je zatražio da premijer Cvetković podnese ostavku, kako bi izbori "verifikovali novi odnos snaga u državi".
Poslanici Lige socijaldemokrata Vojvodine, koji su u koaliciji "Za evropsku Srbiju”" predložili su da se nadležnosti Ministartva ekonomije i regionalnog razvoja ograniče na jedine regione koje Srbija poznaje - statističke.
Poslanik LSV Aleksandra Jerkov je ocenila da bi svako drugo rešenje naštetilo eventualnoj regionalizaciji, ukazavši da je Srbija, pored Albanije, jedina zemlja u Evropi koja nema regione.
Poslanici su u nekoliko navrata "skrenuli sa teme" i u kraćim debatama se osvrnuli na godišnjicu ubistva premijera Zorana Đinđića, kao i na godišnjicu smrti Slobodana Miloševića u Haškom tribunalu.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
