Izvor: RTS, 10.Okt.2014, 12:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Usvojene dopune Krivičnog zakonika
Skupština Srbije usvojila je dopune Krivičnog zakonika kojima se uvode krivična dela učestvovanja u ratu ili oružanom sukobu u stranoj državi i organizovanja tog učestvovanja. Za dopune su glasala 172 poslanika, dok protiv nije bio nijedan.
11.55 - Poslanici usvojili dopune Krivičnog zakonika.
10.15 - Počela sednica parlamenta na kojoj se raspravlja o amandmanima na dopune Krivičnog zakonika.
Kada dopune Krivičnog zakonika stupe na >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << snagu, svako ko i dalje učestvuje u ratu ili oružanom sukobu van Srbije, učinio je krivično delo i biće kažnjen sa šest meseci do pet godina zatvora, ako je učestvovao kao pojedinac.
Ako učestvuje u grupi predviđena je zatvorska kazna od jedne do osam godina zatvora, dok je za organizatore propisana kazna zatvora od dve do 10 godina.
Kako je naveo predlagač, usvojenim dopunama obezbediće se bolja zaštite građana i osnovnih društvenih vrednosti, jer se jedan broj državljana Srbije pridružuje paravojnim formacijama izvan zemlje, a po povratku postaju nosioci propagandnog delovanja i podsticanja na učešće drugih u ratnim sukobima u drugim državama.
Dopune Krivičnog zakonika uvode nova krivična dela koja se odnose na kažnjavanje onih koji učestvuju u ratu ili u oružanom sukobu u drugim zemljama. Podršku tim dopunama dale su i opozicione stranke.
Skupština Srbije prethodno je završila raspravu o četiri amadmanima na dopune Krivičnog zakonika.
Rasprava o amadmanima koji su poslanici tražili dodatna preciziranja zakona i oštrije kazne, trajala je oko dva sata, a posle nje uslediće glasanje o predloženom zakonu.
Poslanik vladajućeg SNS-a Marijan Rističević podneo je amandman na osnovu kojeg bi se omogućilo da ne budu kažnjeni oni koji su silom naterani da učestvuju u ratnim sukobima, ali i oni koji "iz humanih razloga učestvuju u sukobima".
On je predloženim amadmanom zatražio i da se precizira da se terorističkom organizacijom smatraju samo one organizacije koje su ih kao takve odredile Ujedinjene nacije.
Njegov amandman je odbijen jer, kako je naveo predlagač poslanik Meho Omerović, "ukoliko bi on bio usvojen predložene dopune zakona bi izgubile smisao".
Amandman je podnela i poslanička grupa Demokratske stranke kojim su tražili preciziranje da "nijedna strana u sukobu nije državljanin Srbije".
Šef poslaničke grupe DS-a Borislav Stefanović rekao je da predloženo rešenje zahteva dodatno preciziranje jer, kako je istakao, pitanje je šta bi se desilo u situaciji da, "ne daj bože, Srbija učestvuje u međunarodnom sukobu", na šta ga je poslanik SNS-a Vladimir Đukanović upitao da li on to "predviđa da će Srbija biti u sukobu".
Poslanik Nove stranke Zoran Živković ocenio je da je kaznena politika u Srbiji blaga i da bi za krivična dela koja se uvode Predlogom izmena Krivičnog zakonika sankcije trebalo da budu oštrije.
Živković je kazao da će ta tranka glasati za izmene Krivičnog zakonika nevezano za prihvatanje amandmana, ali da bi njihovim prihvatanjem Zakon bio efikasniji.
Poslednji amandman podnela je Stranke demokraske akcije (SDA) Sandžaka kojim je tražila da se precizira ko je ovlašćen da procenjuje nameru nekog da izvrši krivično delo.
"Mi podržavamo usvajanje ovog zakona, ali problem je ko će primenjivati ovaj zakon i ocenjvati nečiju nameru i verujemo da neće moći da se adekvatno sprovode sve dok se ne usaglasi nacionalna struktura u organima koji će ga primenjivati", rekao je poslanik SDA Enis Imamović.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo nije prihvatio nijedan od predloženih amadmana.
