Izvor: Press, 03.Jan.2013, 12:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Usvajanje starije dece sporo, usvojitelji žele što mlađe
U domovima se trenutno nalazi oko 480 mališana i to su uglavnom starija deca sa nekim porodičnim iskustvom, za oko 60 je pokrenut postupak traženja usvojitelja, a u hraniteljskim porodicama je između 5.500 i 6.000 mališana.
Iako je Porodičnim zakonom predviđeno da se može usvojiti dete do 18 godina, najčešće se usvajaju mališani između jedne i sedam godina, rekao je Tanjugu načelnik u Sektoru za brigu o porodici Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike Dragan Vulević.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Press << />"Vrlo retko se dešava da se usvajaju deca na starijem kalendarskom uzrastu. Toj deci koja su bez roditeljskog staranja, uvek se obrezbeđuje određena podrška države i društva - ili su smeštena u hraniteljskim porodicama ili institucijama socijalne zaštite", naveo je Vulević.
Deci starijoj od 18 godina koja nisu usvojena prestaje pravo na smeštaj u hraniteljskoj porodici ili instituciji, što, kako objašnjava Vulević, može da se produži do 26 godine ukoliko se školuju i to do završetka redovnog školovanja.
Broj parova koji su upisani u Jedinstveni registar potencijalnih usvojitelja kreće se od 730 do 780, a kako Vulević objašnjava, domaći usvojitelji se, kada prođu sve procedure utvrđivanja opšte podobnosti za roditeljstvo, izjašnjavaju o takozvanim poželjnim karakteristikama deteta koje žele da usvoje.
"To je da je malo, zdravo, bez zdravstvenih i razvojnih problema i da bude pripadnik određene nacionalne grupe. To su deca od jedne do tri godine. Za starije je teže naći usvojitelje, a decu između pet i sedam godina usvajaju bračni parovi ili vanbračni partneri koji su prešli zakonsku granicu od 45 godina razlike između potencijalnog usvojenika i usvojitelja", naveo je Vulević.
Međutim, dodaje Vulević, postojali su slučajevi gde su usvajana i deca između 10 i 15 godina, ali su njih isključivo usvajali hranitelji kod kojih su boravili u hraniteljskoj porodici, kada je uspostavljena emocionalna veza između hranitelja i deteta.
Vulević objašnjava da se ljudi iz Srbije odlučuju na usvojenje tek kada iscrpe sve mogućnosti da postanu prirodni roditelji, a želja da postanu roditelji i da usreće neko dete je ono što ih vodi ka usvajanju mališana.
"U toj motivaciji potencijalnog usvojitelja i usvojitelja ide i potreba da zadovolji i neke svoje potrebe za gajenjem dece od najranijeg uzrasta. To je potpuno razumljivo i prihvatljivo", naglasio je Vulević.
Sistem socijalne zaštite, objašnjava Tanjugov sagovornik, formiran je tako da omogući detetu da jednog dana bude sposobno da se samo o sebi brine i da može da funkcioniše kao samostalni građanin.
Tu, međutim, podvukao je Vulević, možda ima i najviše problema jer se teško sprovode planovi podrške deci da jednog dana mogu bez ikakvih problema da izađu u život, a, kako ocenjuje, u poslednje vreme se vidi napredak u toj oblasti.
"Ne bira se dete za roditelje, nego roditelji za dete. Imamo karakteristike deteta podobnog za usvojenje i procenjen sadržaj njegovih potreba. Biramo roditelje koji će na najbolji mogući način zadovoljiti potrebe deteta u oblasti obrazovanja, vaspitanja, emocionolnog razvoja, socijalizacije, zdravlja...", zaključio je Vulević.
Direktor Centra za zaštitu odojčadi, dece i omladine "Zvečanska" Zoran Milačić naveo je da je u toj instituciji smešteno oko 35 dece do tri godine, 150 koji imaju između četiri i 10 godina, dok je ostalih 240 starije od 10 godina.
Razloge za češće usvajanje mališana najmlađeg uzrasta Milačić vidi u želji porodice da uzme malo dete jer je to najbliže prirodnoj situaciji kada se ono dobija i postoji razmišljanje da će tako lakše preneti svoje vaspitne stavove na dete.
Govoreći o obrazovanju starije dece u "Zvečanskoj", Milačić je rekao da je cilj da se stvori situacija kao u prirodnoj porodici, pa se sa decom prave dogovori u odnosu na želje koje imaju vezane za školovanje, kako srednjoškolsko, tako i fakultetsko.
"U odnosu na želje koje mlada osoba ima i u odnosu na procenu vaspitača i stručnog tima koji radi u njegovom domu sugeriše se šta bi za njega možda bilo najbolje. U skladu sa njegovim željama traži se konačan stav i najčešće se dešava da dete upisuje školu koju najviše i želi", objasnio je Milačić.
U "Zvečanskoj", prema rečima Milačića, deca mogu boraviti do profesionalnog osposobljavanja u skladu sa svojim potencijalima, a trenutno oko 20 štićenika Centra studira, kako prirodne, tako i društvene fakultete i više škole.
"Trudimo se da što više školuju i da imaju što bolju kvalifikaciju do izlaska iz ove institucije. U završnim godinama boravka deteta, radi se priprema za izlazak iz institucije koja podrazumeva stalnu i kontinuiranu saradnju centrima za socijalni rad sa opštine odakle dete potiče", objasnio je Milačić.
Kada dođe vreme da dete napusti Centar, a do tada nije usvojeno se, naglasio je Milačić, u saradnji sa širom društvenom zajednicom, pripremaju uslovi za useljavanje u stambeni prostor ukoliko dete ima zaostavštinu od prirodne porodice, a u suprotnom se pronalazi drugi smeštaj u kome bi dete moglo živeti.
.jpg)
