Izvor: Blic, 22.Avg.2010, 01:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ušteđevina kao detalj narodne nošnje
Štednja novca je stara koliko i sam novac. Od kako je uveden u upotrebu kao platežno sredstvo, čovek je imao potrebu da ga čuva i sakriva. Na teritoriji današnje Srbije, gde se novac koristi od četvrtog veka pre nove ere, pronađeno je mnogo posuda koje su imala funkciju današnjih kasica-prasica.
Prva spremišta novca imala su oblik glinenih, kamenih ili drvenih činija sa poklopcima, pa se može reći da odatle potiče naziv „ćup s blagom". Ove prve kasice često >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << su bile zakopavane u zemlju, zidove ili podove kuća, ali neretko su činile i deo posmrtne humke. Primer običaja da se pokojnik na onaj svet ispraća novcem pronašli su arheolozi u Velikom Gradištu, gde je u rimskom naselju Pincum otkrivena kasa od pečene zemlje u kojoj je bilo 411 bronzanih novčića. Većina rimskih kasa je bila kruškastog oblika s otvorom na vrhu koji je bio malo proširen kako bi novac mogao da se izvadi bez razbijanja posude.
– Kako je vreme prolazilo, novac je iz antičkih zemljanih ćupova, preko srednjovekovnih drvenih i metalnih kovčega, u 19. veku počeo da se čuva i na sopstvenom telu. Nakit sačinjen od kovanog novca predstavljao je neku vrstu pokretnog kapitala, koji je lako mogao da se prenosi i čuva. On je bio tipičan za seosku sredinu, pošto se u to vreme teško dolazilo do novca, pa je seljacima predstavljao pravu dragocenost. Jedna od uloga ovakve upotrebe novca bila je i pokazivanje bogatstva i moći onoga koji ga poseduje. Ukrasi od kovanog novca počeli činili su sastavni deo ženske nošnje, pa su mogli da se pronađu na minđušama, narukvicama, maramama, kapama... – kaže Tijana Jovanović-Češka iz Istorijskog muzeja Srbije.
Kraljeva promocija
Posle proglašenja Kraljevine Srbije 1882. godine, država je pretrpela niz društvenih i privrednih promena, pa je dve godine kasnije osnovana i prva srpska banka - Privilegovana narodna banka Kraljevine Srbije. Njenim osnivanjem postavljeni su temelji bankarskog sistema koji će građanima ubrzo ponuditi i dečju štednju kao proizvod savremenog građanskog društva.
Među prvim bankama koje su shvatile da su i deca jedan od mogućih učesnika u štednji, bila je Beogradska trgovačka banka. Ona je još pre Prvog svetskog rata izdavala metalne kasice čiji se ključ čuvao u banci, a s ovom aktivnošću je nastavila odmah po njegovom okončanju. Dečja štednja promovisala se reklamama u dnevnim listovima pod sloganom „Ko hoće da štedi dobija na poslugu besplatno domaću štedionicu – kasicu u koju ostavlja sve ušteđevine".
- Jedan od važnijih marketinških poteza Beogradske trgovačke banke desio se 1928. godine, kada su njeni čelnici uputili pismo kralju Aleksandru I sa molbom da svom sinu prestolonasledniku Petru uruči kasicu domaće štednje sa uložnom knjižicom banke. Na taj način, prestolonaslednik bi svojim primerom „pokazao put svima ka ostvarenju i postizanju te vrline kod naroda". Osim ovoga, kralj Aleksandar Karađorđević je lično podsticao štednju promovisanjem Međunarodnog dana štednje. Jedne godine je tim povodom dao proglas, koji je bio objavljen u vodećim dnevnim listovima – „Štednja je osnov sreće svake porodice i države i njihove ekonomske slobode i samostalnosti" – priča Jovanović-Češka.
Prikupljanje miraza
Jedna od najznačajnijih ustanova u zemlji koja se bavila dečjom štednjom bila je Poštanska štedionica Kraljevine Jugoslavije. Osnovana je 1922. godine po uzoru na evropske štedionice tog vremena, a glavni zadatak joj je bio da prikuplja sitnu narodnu ušteđevinu. Za razliku od banaka koje su se bavile kreditiranjem i trgovinom, Poštanska štedionica se trudila da privuče najšire društvene slojeve, pa je imala i veoma izražen socijalni program.
Promocija njene štednje bila je zamišljena kroz đačku štednju, koja je posebno bila namenjena seoskom stanovništvu. Zahvaljujući seoskoj deci, đačka štednja Poštanske štedionice bila je mnogo masovnija nego u drugim bankama i novčanim zavodima u Kraljevini Jugoslaviji. Pošto je štednja novca način života koji se uči u detinjstvu, đačka štednja je imala veliku važnost. Zato je ova dugoročna akcija Poštanske štedionice bila dobro osmišljena, jer je trebalo privući što više dece koja će kasnije kada odrastu postati verne štediše.
Do 1933. godine, svake godine je jedan odsto dobiti Poštanska štedionica stavljala na raspolaganje Ministarstvu prosvete koje je tim novcem nagrađivalo uspešne đake i štampala pamflete i propagandne sličice o štednji. Osim ovoga, Ministarstvo je veoma ozbiljno raspisivalo konkurse za najbolji rad učitelja o štednji. Građani Srbije su veoma lako prihvatali ponuđeni oblik dečje štednje, jer je ulaganje novca na dečje knjižice korišćeno i za rešavanje pitanja nasledstva, obezbeđivanja novca za školovanje ili prikupljanje miraza za žensku decu.
Beograd je takođe promovisao svoj oblik omladinske štednje osnivanjem Opštinske štedionice i založnog zavoda grada Beograda 1929. godine. Uložne knjižice primali su i zavodili razredni učitelji. Neki od poznatijih slogana koji su išli u prilog ovom vidu privredne aktivnosti bili su: „Ko uči znaće, ko štedi imaće!", „Zrno po zrno pogača, kamen po kamen palača!”, „Ko ne čuva malo, ne može ni mnogo imati!”... I brojna strana osiguravajuća društva u Srbiji su od 1892. godine svoj rad promovisala izdavanjem štednih kasica koje nisu bile namenjene deci, već su služile kao reklama.
Radomir Putnik
Kasa u kojoj je vojvoda Radomir Putnik čuvao svoj novac i dragocenosti
Miloš Obrenović
Obrenovićev pojas za novac
Tepeluk, vrsta kape, odnosno ukrasa za kosu gde se čuvao novac, 19. vek
Pretpostavlja se da su kasice u obliku praseta nastale u 15. veku u Velikoj Britaniji. Motiv praseta simbolizuje obilje i umnožavanje koje vodi opštem blagostanju
Ćup za čuvanje novca iz rimskog perioda, pronađen na teritoriji naše zemlje
Jevrejska KKL štedna kasica - Keren Kajemet Le Jisrael (KKL) je specifičan oblik štednje jevrejske zajednice između dva svetska rata u Kraljevini Jugoslaviji u koju su bila uključena i deca
Štedna kasica Beogradske trgovačke banke, između dva svetska rata
Kralj Aleksandar I Karađorđević je lično podsticao štednju i promovisao Međunarodni dan štednje
Dečija štedna knjižica Beogradske trgovačke banke, između dva svetska rata
Čuvanje novca na sebi ogrlica sa novčićima
Čuvanje novca na seb minđuše sa novčićima
$(document).ready(function(){ $('#article_gal').show(); $('#article_gal_thumb').slideDown(200); $('#article_slide').cycle({ fx: 'fade', speed: 0, timeout: 0, pager: '#article_gal_thumb ul', pagerAnchorBuilder: function(idx, slide) { thumb = $('img',slide); var src = thumb.attr('thumb'); var title = thumb.attr('title'); return ''; // generisi navigaciju } }); $("#simplePrevious").addClass("disabled"); $("#article_gal_thumb").jCarouselLite({ btnNext: "#simpleNext", btnPrev: "#simplePrevious", circular: false, visible: 6 }); }); $(function() { $("a[rel=intext_gallery_677]").lightBox({containerResizeSpeed: 450 }); //$('.knowledge').tipsy({gravity: 's', fade: false}); });
Štedljivi Jevreji
U periodu između dva svetska rata u Kraljevini Jugoslaviji živeo je veliki broj stanovnika jevrejskog porekla, koji su putem specifičnog oblika štednje – Keren Kajemet Le Jisrael (KKL) prikupljali sredstva za otkup zemlje u Palestini, ali i za pošumljavanje tog područja. Svaka jevrejska porodica imala je u svom domu posebnu metalnu kasicu za tu svrhu, koja je najčešće bila okačena na zid, a na sebi je imala oslikanu Davidovu zvezdu ili mapu Palestine. Osim metalnih, postojale su i papirne kasice, poznatije kao „imi", što u prevodu znači "sa sobom”. Njih su nosili muškarci, žene, ali i deca svaki dan, poput džepnog sata, na šta ukazuje naziv kasice. Učešće dece u štednji jevrejska zajednica je obavljala i putem knjige deteta – Sefer Hajeled. U nju bi se upisivali svi važni događaji iz života deteta, kojom bi se prilikom uplaćivao novac u vrednosti otkupa 250 kvadratnih metara palestinske zemlje.
