Izvor: RTS, 26.Mar.2012, 08:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ušteda ili kockanje s kursom
Pojedina preduzeća se od velikih promena kursa štite tako što sa bankom unapred ugovaraju kupovinu deviza – po kursu koji važi u trenutku sklapanja ugovora. Privrednici, međutim, navode da je to uvek kockanje.
Čim je evro počeo da jača, Narodna banka Srbije privrednicima je savetovala takozvano hedžovanje, odnosno da se od deviznog rizika zaštite tako što će s bankom unapred ugovoriti kupovinu deviza – po kursu koji važi u trenutku sklapanja ugovora za datum kada >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << im dospevaju određena plaćanja.
Ugovaranje kupovine ili prodaje deviza unapred, za Narodnu banku Srbije je zaštita valutnog rizika, odnosno mogućeg skoka evra. Za srpske privrednike, to je kockanje.
Zainteresovanost poslovnog sveta za terminsku kupovinu deviza poraste kada evro počne da jača, ali u Srbiji ni tada ne prelazi pet odsto.
"Ako ja sada terminski otkupim, na primer, jedan evro po kursu od 110 ili 115 dinara i nakon tri meseca on bude 130 – da, ja sam dobio. Ali jadan ja četvrtog meseca sa kursom od 130 dinara", navodi Mirko Todorović iz kompanije "Todor".
"A ako je kurs pao – kao što se dešavalo prošle godine, na 105 dinara – onda ja beležim gubitak", kaže Todorović.
Sigurnost se plaća, ali se isplati višestruko, poručuju u Narodnoj banci Srbije, koja tu opciju preporučuje privrednicima. Branislav Zoroja iz Narodne banke kaže da su šanse privrednika da se zaštite od kursnih razlika 50 prema 50 odsto.
"U svakom slučaju, imate i mogućnost da to ne uradite. Onda imate neizvesnost, odnosno preuzeli ste rizik kursnih razlika na sebe. Ako je mogućnost već 50 prema 50 odsto, onda je bolje uraditi hedžing i na kraju obezbediti izvesnost svog poslovanja", navodi Zoraja.
Međutim, u uslovima smanjene likvidnosti, za mnoge privrednike ta opcija sve je dalja. Milan Knežević iz Asocijacije malih i srednjih preduzeća kaže da su mane hedžinga što mali privrednici moraju da rezervišu deo sredstava za kupovinu deviza.
"Drugo, mi plaćamo onda kad imamo novca, a ovako ste ciljani da tog dana platite, pa morate prikupljati do dana kad treba da izvršite transakciju i kupite devize. I treća stva , terminski ugovori su mogući kad su u pitanju veliki transferi", ističe Knežević.
Dve su opcije za terminsku kupovinu deviza – da se po tekućem kursu plati odmah, a novac podigne kasnije, ili plati po preuzimanju deviza kada se uračunava tekući kurs, plus kamatna razlika od 8,5 odsto.
Tu opciju u ponudi ima 16 banaka. Bankar Bojan Lečić kaže da je najviše koriste uvoznici koji na redovnoj osnovi uvoze robu iz inostranstva i plaćaju u evrima i dolarima.
"Za te veće uvoznike uobičajene sume su od par miliona evra do par miliona dolara. Mala i srednja preduzeća kupuju par stotina hiljada evra", navodi Lečić.
Terminsko kupovanje deviznih sredstava povoljnije je u okruženju, jer je i znatno niža referentna kamatna stopa. U Hrvatskoj je, na primer, ona četiri odsto, u Mađarskoj šest, Rumuniji sedam.
