Izvor: RTS, 11.Okt.2009, 13:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ustavni sud se seli u Sremske Karlovce
Izmenom Zakona o Ustavnom sudu, taj sud se sledeće godine premešta iz Beograda u Sremske Karlovce, najavio državni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen.
Sedište Ustavnog suda Srbije od iduće godine biće u Sremskim Karlovcima, što je prvi put u istoriji naše države da se jedna ozbiljna republička institucija izmešta iz prestonice, najavio je državni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen.
Premeštanje sedišta Ustavnog suda iz Beograda u Sremske >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Karlovce predviđeno je izmenama i dopunama Zakona o Ustavnom sudu, koje će do kraja oktobra biti upućene parlamentu na usvajanje.
To rešenje, kako navodi, sprovešće se u cilju decentralizacije države i njenih organa, jer je važno da i manji gradovi u Srbiji, kao što se radi u celoj Evropi, imaju republičke institucije najvišeg ranga.
Ustavni sud će moći da počne zasedanja u Sremskim Karlovcima tek kada se obezbede svi materijalno-tehnički uslovi za preseljenje, odnosno u toku iduće godine.
Shodno predloženim izmenama Zakona, Ustavni sud će moći, na osnovu Zakona o udruženjima, da zabrani i one organizacije koje nisu registrovane.
Iako je i do sada ta mogućnost bila predviđena zakonom, ona nije bila dovoljno eksplicitno naznačena. Ovim izmenama i dopunama se jasno stavlja do znanja da se tim organizacijama može zabraniti delovanje i aktivnost, bez obzira što formalno nisu registrovane kao udruženja građana.
Ustavni sud će, shodno predloženim izmenama Zakona, ubuduće moći da odlučuje u većima od po osam sudija, što će značajno ubrzati postupak samog odlučivanja, naveo je Homen, ističući da će tim rešenjem problem velikog broja ustavnih žalbi biti znatno ublažen.
Ukoliko osmočlano veće ne donese jednoglasnu odluku u postupku odlučivanja o Ustavnoj žalbi, izbornim sporovima i sukobu nadležnosti, konačna odluka će biti doneta na sednici Ustavnog suda, predviđeno je u izmenama Zakona.
Suština izmena i dopuna Zakona o Ustavnom sudu je adekvatna primena novousvojenih zakona, kao što je Zakon o udruženjima građana, zatim preciziranje radno-pravnog statusa sudija tog suda, kao i usklađivanje zakona u delu koji reguliše postupak po žalbi na odluku o prestanku funkcije nosilaca pravosudnih funkcija, sa novim Zakonom o sudijama i Zakonom o javnim tužilaštvima.
"Ustavni sud često pod pritiskom javnosti"
Državni sekretar je najavio da će petoro sudija Ustavnog suda biti izabrano već u prvim mesecima iduće godine.
"U ovom trenutku Ustavni sud ima deset sudija. S obzirom da je Ustavom predviđeno da Vrhovni kasacioni sud, koji počinje s radom od 1. januara 2010. godine, predloži još pet sudija, već u prvim mesecima naredne godine možemo da očekujemo da će i Ustavni sud u potpunosti biti popunjen, odnosno da će imati svih 15 sudija, kao što to Ustav predviđa", naveo je Homen.
To je izuzetno važno, jer će se na taj način olakšati i odlučivanje, a i ubrzaće se odluke Ustavnog suda po svim pitanjima koja su od suštinske važnosti za našu zemlju, naglasio je Homen.
"Ustavni sud je često pod velikim pritiskom javnosti, jer odlučuje o nekim izuzetno važnim stvarima, kao što su ustavnost reforme pravosuđa, pitanje Zakona o informisanju i drugim pitanjima", podsetio je Slobodan Homen.
Državni sekretar je naveo da Ustavni sud mora da bude operativan, kvalitetan i da može da predstavlja konačnu instituciju koja donosi odluku kada su u pitanju najvažnije stvari, koje se tiču usaglašenosti zakona i drugih odluka iz svoje nadležnosti.
