Izvor: Politika, 24.Nov.2011, 01:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ustavni sud: oprečno o nadležnostima AP Vojvodine
I posle jučerašnje javne rasprave na kojoj su izneti oprečni stavovi o pojedinim odredbama Zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine sudijama Ustavnog suda Srbije verovatno neće biti mnogo lakše da donesu konačnu odluku o osporenim članovima ovog zakona. Predsednik suda Dragiša Slijepčević je na kraju rasprave nagovestio mogućnost organizovanja još jednog javnog skupa na kome bi ljudi iz struke izneli svoje mišljenje o spornim pitanjima. Juče su to, osim predstavnika predlagača >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i zakonodavca, učinili samo Kosta Čavoški, Zoran Lončar i Tamaš Korhec, dok pozvani Ratko Marković, Marijana Pajvančić, Milenko Kreća, Vladan Kutlešić, Slobodan Vučetić, Milan Petrović i Dragan Milkov nisu prisustvovali raspravi.
Sudija izvestilac Sabahudin Tahirović je u svom referatu, posle navoda podnosioca predloga za ocenu ustavnosti ovog zakona (30 poslanika DSS-a i NS-a) i odgovora Narodne skupštine, odnosno Zakonodavnog odbora, izdvojio više spornih ustavnopravnih pitanja od kojih će zavisiti krajnja ocena Ustavnog suda.
Narodni poslanici DSS-a i NS-a su u decembru 2009. godine, ubrzo po usvajanju Zakona o utvrđivanju nadležnosti Vojvodine i proglašenju Statuta pokrajine, podneli predloge za ocenu ustavnosti zakona i statuta, kao i predlog ocene njihove međusobne usklađenosti. Na jučerašnjoj javnoj raspravi koja se ticala samo predloga u vezi sa zakonom (u kome su, pored ostalog, osporeni članovi koji se tiču zaštite dostignutog nivoa prava građana na pokrajinsku autonomiju, međuregionalne saradnje, teritorije i glavnog administrativnog centra pokrajine, međusobnog odnosa republičkih i pokrajinskih organa...), predstavnik predlagača Branislav Ristivojević je rekao da je suština problema zapravo Statut Vojvodine.
Predlog statuta koji predstavlja „upad u ustavni poredak Srbije” napisan je godinu dana pre zakona kao akta više pravne snage i pisac zakona je zapravo morao njime da „opravda” odredbe Statuta. Zakon je poslužio kao „smokvin list” za Statut, istakao je Ristivojević dodajući da je i ovim poretkom javne rasprave (prvo o zakonu, a kasnije će biti o Statutu) ukazano na „naopaku logiku” kojom su ovi akti donošeni.
Braneći zakon i istakavši da nijedna njegova norma nije u koliziji sa Ustavom Srbije, predsednik Zakonodavnog odbora Narodne skupštine Vlatko Ratković ukazao je na „metodološku grešku” predlagača koji „izolovano posmatraju normu Ustava i porede je sa normom zakona”. Kako je naveo, ukoliko bi se prihvatio pristup predlagača, od ustavnih normi koje se odnose na autonomiju ostala bi samo „prazna ljuštura”, a od autonomije „samo fasada”.
Ratković je rekao da zakon predstavlja primenu i konkretizaciju ustavnih normi o autonomnoj pokrajini. To se odnosi, pre svega, na pitanje ljudskih prava i načela da je državna vlast ograničena pravom građana na pokrajinsku autonomiju i lokalnu samoupravu (član 12. Ustava Srbije). I to je, kako je rekao, „mantra” koju narodni poslanici uvek moraju imati na umu.
Na sličan način razmišljao je i Tamaš Korhec, profesor Fakulteta za pravne i poslovne studije „Dr Lazar Vrkatić”, koji smatra da je primarni cilj normi koje je ustavotvorac doneo – da ograniče centralnu državnu vlast, a da je za predlagača osnovni cilj Ustava da zaštiti državu od Narodne skupštine. „Narodna skupština je nosilac narodnog suvereniteta i ne mora za svaki zakon da ima posebno ovlašćenje u Ustavu”, rekao je Korhec. On je ukazao da je potrebno utvrditi i neke granice zakonodavcu i videti da li je nekom odredbom „ušao” u prerogative državnosti.
Univerzitetski profesor i dopisni član SANU Kosta Čavoški rekao je da bi umesto svih ustavnopravno spornih pitanja sudije izvestioca trebalo odgovoriti na ključno pitanje – da li je namera ustavotvorca bila da se od pokrajine napravi država u državi, a onda i na odatle izvedeno pitanje da li se od Vojvodine pravi država u državi. On je ocenio da se pojedine sporne odredbe tiču bitnih prerogativa državnosti i naveo da ih sve treba proglasiti protivustavnim.
Ukazavši da treba voditi računa šta doslovno piše u najvišem pravnom aktu, docent na novosadskom Pravnom fakultetu Zoran Lončar je istakao da izvorne nadležnosti čine suštinu autonomije i pravo građana iz člana 12. Ustava Srbije tiče se samo tih nadležnosti. Ali od 152 nadležnosti koje su na Vojvodinu prenete ovim zakonom, najveći deo se tiče poverenih nadležnosti, odnosno državnih poslova privremeno prenetih na pokrajinu. Ovim zakonom te dve vrste nadležnosti su izmešane i izjednačene.
B. Baković
objavljeno: 24.11.2011.
