Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 15.Nov.2012, 22:44   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ustavni sud odbio da zabrani SNP "Naši"

NOVI SAD -

Republičko tužilaštvo još nije dobilo odluku Ustavnog suda Srbije kojom je odbijena zabrana rada Udruženju građana "Naši" i "Srpski narodni pokret 1389". Portparol tužilaštva Tomo Zorić nije želeo da komentariše tu odluku dok, kako je rekao za Radio - televiziju Vojvodine, ne bude video obrazloženje posle čega će Tužilaštvo odlučiti o daljim potezima.

Na sajtu Ustavnog suda Srbije navodi se da je analizom programa i aktivnosti tih udruženja Sud >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << utvrdio da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni Ustavom propisani uslovi za zabranu rada "SNP 1389" i "Naši" i da nije potvrđena osnovanost tvrdnje Republičkog tužilaštva da ta udruženja ugrožavaju ustavni poredak.

Republičko tužilaštvo je u aprilu od Ustavnog suda zatražilo zabranu registrovane organizacije "SNP 1389", koju predstavlja Miša Vacić, i zabranu neregistrovanih organizacija "SNP Naši" u Aranđelovcu i "SNP Naši 1389".

Kao razlog za to tužilaštvo je navelo da je delovanje tih organizacija usmereno na nasilno rušenje ustavnog poretka, kršenje Ustavom zajamčenih prava i izazivanje nacionalne, verske, rasne i seksualne mržnje i diskriminacije.

Rakić-Vodinelić: Različiti pravni standardi

Vesna Rakić-Vodinelić, profesorka prava na univerzitetu "Union" ne na pitanje novinarke RTV da li je bila iznenađena kada je čula da delovanje tri organizacije nije zabranjeno, a da je Ustavni sud smo pre nekoliko meseci zabranio "Obraz" a prošle godine "Nacionalni stroj" odgovorila je da (nažalost) nije bila iznenađena.

"Ne bih želela da budem cinična, ali u ovoj zemlji pred sudovima pa teko pred Ustavnim sudom ima mnogo situacija koje pokazuju da se u istim ili sličnim događajima primenjuju različiti pravni standardi", kazala je profesorka Vodinelić.

"Ustavni sud je u svom obrazloženju, kada je odbio da zabrani organizaciju "Naši" rekao da zabrana jedne organizacije predstavlja poslednju meru odbrane jednog društva od ugrožavanja koje organizacija sa potencijalnim nasilnim nastupom može da prouzrokuje tome društvu. Oni su tada našli, primenjujući taj test poslednje odbrane da neme potrebe za tom poslednjom odbranom, a nije izvesno da li su mere koje su preduzeli neki državni organi učinile da se razorno delovanje te organizacije umanji ili spreči", objašnjava profesorka Vodinelić.

Sa druge strane, nastavlja ona, kada je zabranjen "Obraz", zadovolji ose Ustavni sud, u istom sastavu, jednim mnogo nižim pragom tolerancije.

"Deo obrazloženja zbog čega je 'Obraz' zabranjen, kazuje nam da je ta organizacija zloupotrebila Ustavom zajamčena prava na okupljanje i n slobodu mišljenja i izražavanja i to na taj način da druge spreči u tome", navodi profesorka prava.

Profesorka Vodinelić, na osnovu rečenog, izvodi zaključak da sada razlog zbog kojeg je "Obraz" zabranjen ima mnogo manju težinu od razloga zbog kojih je odbijen predlog za zabranu organizacije "Naši".

SNS: Odluka se mora poštovati

Odluku Ustavnog suda Srbija da ne zabrani delovanje organizacija "Naši" i "1389" poslanici republičkog parlamenta različito su danas komentarisali – dok jedni smatraju da se odluke tog suda moraju poštovati, drugi ocenjuju da je ona posledica političkog pritiska.

Naprednjaci su naglasili da je Ustavni sud sigurno imao argumente za takvu odluku i da je treba poštovati, demokrate da se radi o osetljivoj odluci i da ne može postojati "normalna država" ukoliko postoji opasnost politizacije Ustavnog suda, SDPS primećuje da postoje nelogičnosti u odlukama tog suda, dok liberali ocenjuju da se radi o odluci koja je posledica političkog pritiska.

Poslanik Srpske napredne stranke Vladimir Cvijan naglašava da se odluke Ustavnog suda Srbije moraju poštovati, jer ako je Ustavni sud doneo takvu odluku on sigurno ima argumentaciju za to.

Cvijan je u izjavi novinarima u parlamentu ukazao da Ustavni sud ima određenu proceduru po kojoj odlučuje, postoje određeni dokazi koji se prilažu i ako je USS doneo takvu odluku sigurno ima svoje argumente.

"Treba da dobijemo obrazloženje, pa da vidimo šta je tačno u pitanju, ali odluke Ustavnog suda moraju da se poštuju svidelo se to nekome ili ne", istakao je Cvijan, koji je i predsednik skupštinskog odbora za Ustavna pitanja i zakonodavstvo.

On je dodao da odluka USS nije kraj sudskog postupanja u pogledu ne samo tih organizacija već i nekih drugih budući da postoje krivični i istražni postupci, a verovatno i parnice.

DS: Važna je nepristrasnost

Demokrate kažu da nije na političarima da odluke Ustavnog suda komentarišu, ali da je važno reći da ne može postojati normalna država ili demokratski sistem ukoliko postoji ikakva opasnost ili postoji politizacija Ustavnog suda.

"Ustavni sud mora da vodi računa da bude nepristrastan, a ova odluka je vrlo osetljiva, jer su te organizacije učestvovale u nizu akcija koje ne možemo smatrati društveno poželjnim, a drugo pojedinci iz tih organizacija činili su krivična dela i protiv njih se vode postupci", rekao je poslanik DS Slobodan Homen novinarima.

On je istakao da Ustavni sud mora da izvaga i donese odluku koja je u društvenom interesu, ali i dodao da smatra da je Tužilaštvo imalo razlog da pokrene postupak za zabranu tih organizacija.

"Ustavni sud već neko vreme donosi odluke sa kojima možemo da se slažemo ili ne - od Zakona o nadležnostima Vojvodine do odluke da se sve sudije vrate na posao… Odluka Ustavnog suda je takva kakva jeste, ali treba da je poštujemo, ali treba i da se izbegne bilo kakva vrsta politizacije, jer to šteti celom društvu", rekao je Homen.

LDP: Daje se prostor onima koji pribegavaju nasilju

Liberali smatraju da je odluka znak da postoje veliki politički pritisci na sve nivoe sudstva i ukazuju da je taj sud pre nekoliko meseci zabranio delovanje "Obraza", organizacije čije je delovanje, kako navode, isto kao i delovanje organizacija "Naši" i "1389".

"Kada uporedite programe i sajtove svih tih organizacija oni se ni u čemu ne razlikuju, jedino se u međuvremenu promenila vlast. Nesumnjivo je ova odluka posledica pritiska vlasti da se jedan program i jedan pristup slobodi govora i udruživanja, kao i pristup ljudskim pravima delegitimiše i da se da prostor onima koji pribegavaju nasilju prilikom ostvarivanja svojih ideja", ocenio je poslanik LDP Miljenko Dereta.

On je ukazao da onog trenutka kada profesija podleže političkim pritiscima nastaju rezultati poput ovakve odluke USS, što, prema njegovom mišljenju, predstavlja "ozbiljno upozorenje da se institucije urušavaju, da ne postupaju samostalno i da je cela stvar prepuštena dobroj volji jednog ili nekoliko ljudi iz vrha vladajuće partije".

Dereta je naveo i da je organizacija "Naši" napravila spisak 19 nevladinih organizacija koje je "po starom metodu" proglasila neprijateljem srpskih interesa, što, kako naglašava, predstavlja poziv na linč.

SDPS: Nelogičnosti u odlukama Ustavnog suda

Šef poslanika vladajuće SDPS Miodrag Mijatović je novinarima rekao da ta stranka inače ne komentariše odluke sudova i da ih poštuje takve kakve jesu, ali da mora da kaže da postoji dosta nelogičnosti u odlukama Ustavnog suda.

"Mi kao autentična levičarska organizacija insistiramo da sve organizacije moraju da poštuju Ustav i zakone. Smatramo da desničarske organizacije kao što su ‘Naši’ i ‘1389’ prelaze granice normalnog političkog delovanja i zbog toga smatramo da Ustavni sud mora da bude znatno principijelniji i temeljitiji u donošenju svojih odluka", rekao je Mijatović.

On je ocenio da su ponekad odluke USS neobične, da "ponekad čak pomislimo da postoji politički uticaj protiv čega je SDPS".

Ustavni sud Srbije juče je odbio predlog za zabranu rada udruženja građana "Srpski narodni pokret 1389" iz Beograda i udruženja građana SNP "Naši" iz Aranđelovca.

LSV kritikuje

Liga socijaldemokrata Vojvodine (LSV) ocenila je večeras povodom odluke Ustavnog suda Srbije da odbije predlog o zabrani rada organizacija Naši i SNP 1389 da će, ukoliko jednog dana i budu zabranjeni, moći da nastave da rade, kao što to čini Obraz koji je i dalje aktivan.

"Ukoliko Naši i SNP 1389 jednog dana kojim slučajem i budu zabranjeni, moći će da nastave da rade kao što to čini i Obraz koji je, kao što se moglo primetiti uoči Parade ponosa, i dalje aktivan. Ukoliko bude tužbi protiv njihovih vođa zbog pretnji i poziva na nasilje to će potrajati na sudu", navodi se u saopštenju.

Dodaje se da takve tvrdnje pokazuje i odluka Apelacionog suda koji je odlučio da vrati na početak proces protiv vođe Obraza Mladena Obradovića.

"U međuvremenu, mogu da nastave svoj angažman u nekoj od navijačkih podgrupa, čiji rad Ustavni sud takođe nije zabranio", smatra LSV.

Do sada dve zabrane političkih grupa

Ustavni sud Srbije, koji je u sredu odbio predlog za zabranu rada tri udruženja građana, do sada je zabranio dve političke grupe.

Prethodnih godina je, uglavnom posle incidenata koji su uključivali pretnje ili neku vrstu nasilja, bilo više inicijativa za zabranu nekih formalnih i neformalnih asocijacija čija je osnovna delatnost političke prirode. Skupština Vojvodine usvojila je 20. decembra 2005. informaciju o delovanju članova neformalnih grupa, čemu je prethodio incident na tribini na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu kada su pripadnici neformalne grupe ''Nacionalni stroj'' pretili učesnicima antifašističkog skupa.

Usledila su hapšenja, zatim analiza policije o takvim grupama u kojoj je ''Obraz'' ocenjen kao ''klerofašistička organizacija'', a na osnovu te informacije MUP-a Skupština Vojvodine usvojila je zahtev da se zabrani delovanje "Obraza" kao i niza drugih organizacija, među kojima je desničarski mađarski "Pokret 64 županije".

Vladi Srbije i drugim nadležnim organima upućen je zahtev da onemoguće delovanje neformalnih društvenih grupa kao što su "Nacionalni stroj" i "Krv i čast", i da se primene najstrože sankcije prema pojedincima koji deluju u tim grupama.

Tako je 12. juna ove godine Ustavni sud Srbije doneo odluku o zabrani rada Udruženja građana ''Otačastveni pokret Obraz'', zbog delovanja usmerenog na kršenje zajamčenih ljudskih i manjinskih prava.

Sud je tada naložio brisanje "Obraza" iz Registra udruženja, a u obrazloženju je istaknuto da su članovi te organizacije zloupotrebili ustavom zajamčena prava na okupljanje i slobodu mišljenja i izražavanja "kako bi drugim licima, odnosno grupama te iste slobode uskratili".

Ustavni sud je odluku o zabrani "Obraza" i njegovom brisanju iz registra udruženja doneo na osnovu zahteva republičkog javnog tužioca od 25. septembra 2009. godine.

Tada je tužilac Slobodan Radovanović Ustavnom sudu podneo predlog za zabranu rada udruženja građana "Otačastveni pokret Obraz" i Pokreta "1389", i to zbog, kako je navedeno, delovanja usmerenog na nasilno rušenje ustavnog poretka, kršenje zajamčenih ljudskih i manjinskih prava ili izazivanje rasne, nacionalne ili verske mržnje.

Odluku o zabrani registracije i delovanje "Nacionalnog stroja" Ustavni sud je doneo 2. juna 2011. godine, a u obrazloženju je navedeno da je ta grupa osnovana radi ostvarivanja ciljeva zabranjenih ustavom - kršenja zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i izazivanja rasne i nacionalne mržnje.

Sud je, kada je reč o "Nacionalnom stroju", utvrdio i da je kriterijum za prijem "aktivista", "pripadnika" ili "saboraca", bio da pripadaju "beloj arijevskoj rasi".

Sud je tada naveo i da je, nasuprot zakonskim obavezama da se podaci koji se odnose na političku stranku, odnosno udruženje građana, učine dostupnim javnosti, "Nacionalni stroj" sakrivao podatke koji bi mogli da dovedu do identifikacije osnivača, rukovodilaca i članova, kao i podatke o sedištu, organizaciji i delovanju grupe.

Nakon poslednjeg incidenta u Temerinu, u noći između 21. i 22. oktobra ove godine, ponovo su pokrenute inicijative za zabranu delovanja organizacije "Pokret 64 županije".

Reč je o organizaciji koja je legalno registrovna u Mađarskoj, iako je "Omladinski pokret 64 županije" (Hatvannégy Vármegye Ifjúsági Mozgalom) ultradesničarski pokret koji se, prema njegovim prograskim dokumentima, zalaže za ujedinjenje svih Mađara.

Reč je o pozivu na reviziju granica svih država koje okružuju današnju Mađarsku, jer je 64 županije imala Ugarska u sklopu habzburške države (Austro-Ugarska) do poraza u Prvom svetskom ratu i mirovnog sporazuma koji je usledio (Trijanonski sporazum).

Lider ovog pokreta Laslo Torockaj je iz Srbije 2004. bio proteran na godinu dana, a 2008. mu je ulazak u Srbiju zabranjen na dve godine.

U poslednjem periodu Torockaj je bio pominjan u našoj javnosti i zbog presude subotičkom novinaru Laslu Šašu, koji je osuđen na zatvorsku kaznu zbog toga što nije mogao da plati odštetu za navodne uvrede na račun Torockaja. Šaša je potom pomilovao predsednik Srbije Tomislav Nikolić.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...