Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 21.Apr.2010, 22:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ustavni sud: Blanko ostavke neustavne

BEOGRAD - Ustavni sud Srbije utvrdio je danas da poslaničke blanko ostavke ustanovljene Zakonom o lokalnim izborima nisu u skladu sa Ustavom i potvrđenim međunarodnim ugovorima.

Na osnovu više pojedinačnih inicijativa, Ustavni sud je odredbe člana 43. i 47. Zakona izborima iz 2007. godine proglasio neustavnim, dok je postupak za ocenu ustavnosti člana 18. obustavljen.

Mandat nije predmet ugovora

Članom 47. zakona, pored ostalog, propisano je da "podnosilac >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << izborne liste i kandidat za odbornika, odnosno odbornik, mogu zaključiti ugovor kojim će regulisati međusobne odnose i predvideti pravo podnosioca izborne liste da, u ime odbornika, podnese ostavku na funkciju odbornika u skupštini jedinice lokalne samouprave".

Ustavni sud je ocenio da "ugovorom koji za predmet ima raspolaganje odborničkim mandatom, zakonodavac na posredan način menja Ustavom opredeljenu prirodu predstavničkog mandata".

Time se i faktički uvodi "prikriveni" imperativni mandat odbornika u odnosu na političku stranku ili drugog ovlašćenog predlagača na čijoj je listi kandidovan, navedeno je u obrazloženju.

Mandat kao javno-pravni odnos između birača i predstavnika, smatra Ustavni sud, ne može biti predmet ugovora između kandidata za odbornika, odnosno odbornika, i nosioca izborne liste.

Funkcija odbornika, kao i druga javna funkcija može uvek prestati voljom njenog nosioca ali, kako je istaknuto, ta volja mora da odgovara stvarnoj volji odbornika i da bude slobodno izražena.

Stranke preuzimaju ulogu birača

U situaciji kada podnosilac izborne liste samostalno odlučuje da li će i kada "aktivirati" unapred potpisanu blanko ostavku, prema oceni Suda, ostavka ne predstavlja čin slobodne volje samog odbornika.

Na osnovu osporene odredbe, kako je istaknuto, politička stranka može "neposlušnog" odbornika da zameni drugim, promeni sastav skupštine i tako utiče na odlučivanje u skupštini lokalne samouprave.

Dovođenjem političkih stranaka u pravnu poziciju da raspolažu mandatima odbornika, stvara se mogućnost da stranke, suprotno Ustavu, vlast na lokalnom nivou potčine sebi, preuzmu ulogu biračkog tela i prisvoje suverenost od građana.

Prema oceni Suda, čl. 47. zakona ograničavaju pravo građanina da bude biran što jamči Ustav, Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima i Protokol broj 1. uz Konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, pa je odbacio zahtev za obustavu izvršenja pojedinačnog akta ili radnje preduzete na osnovu njegovih odredbi.

Svojevrstan oblik posrednih izbora

Ustavni sud je samostalno pokrenuo postupak ocene ustavnosti člana 43. Zakona o lokalnim izborima ocenivši da nije saglasan sa Ustavom jer su njegove odredbe u logičkoj i sistemskoj vezi sa odredbama osporenog člana 47.

Iz sadržine čl. 43 proizilazi da podnosilac izborne liste, nakon utvrđivanja rezultata izbora, dobijene mandate dodeljuje kandidatima sa liste po sopstvenom izboru, a ne po redosledu koji je kandidat zauzimao na izbornoj listi.

Time se, smatra Sud, uvodi svojevrstan oblik posrednih izbora na lokalnom nivou, a podnosioci izbornih lista se posle glasanja, javljaju kao "posrednici" između birača i njihovih predstavnika.

Ustavom je izričito utvrđeno da su građani nosioci suvereniteta, da se ne može prisvojiti suverenost od građana, da građani raspolažu pravom da biraju i da to čine na neposrednim izborima, te se prema shvatanju Suda, svojstvo odbornika saglasno Ustavu može steći jedino neposrednim izborom od strane građana.

Sud je obustavio postupak za ocenu ustavnosti odredaba člana 18. ocenivši da je zakonodavac propisujući uslove potrebne za utvrđivanje i proglašenje izborne liste, postupio u skladu sa ustavnim ovlašćenjima i to pitanje uredio na jedinstven način za sve birače.

Ustavni sud je zaključio da je potrebno da ukaže Narodnoj skupštini da još jednom oceni da li je posebna mera predviđena članom 40. stav 5. Zakona o lokalnim izborima dovoljna da se obezbedi stvarna ravnopravnost pripadnika nacionalne manjine i njihovo efektivno učešće u vršenju javne vlasti na lokalnom nivou.

Tim odredbama propisano je da političke stranke odnosno koalicije političkih stranaka nacionalnih manjina učestvuju u raspodeli mandata i kada dobiju manje od pet odsto glasova ukupnog broja birača koji su glasali na izborima.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...