Izvor: Politika, 16.Okt.2014, 15:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uspon i pad antibiotika
Nekada ubitačno efikasni antibiotici danas su većini bakterija impotentni protivnici
Pre više decenija s razlogom se mislilo da su antibiotici zauvek prekinuli muke obolelih od bakterijskih infekcija. I zaista, od otkrića antibiotika 1928. godinepa do danas, u medicini nije bilo važnijeg događaja. S njihovim korišćenjem često se preterivalo, a na terenu se nije uvek znalo da li su infekciju izazvale bakterije ili pak virusi neosetljivi na antibiotike. Bolničko iskustva >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nam govori da se danas u pojedinim medicinskim centrima antibiotici troše dva ili tri puta češće nego u drugima. Zato se i računalo da će infektivne klice učiniti nešto u svoju odbranu. One su, doduše, uvek bile na gubitničkoj strani, ali su postepeno povećavale svoju otpornost koja je postala tako velika da već imamo superklice koje se lagodno osećaju pored nekada ubitačno efikasnih, a danas onemoćalih antibiotika.
Karbapenemi, najmoćnija klasa antibiotika za koju medicina zna, upotrebljavaju se kad ništa drugo ne pomaže, ali gube premoć nad superklicama od kojih mnoge pripadaju grupi crevnih bakterija (salmonela, ešerihija koli, klebsijela i druge). U nedavnom izveštaju evropskog Centra za prevenciju i suzbijanje infekcija upozoreno je da u Italiji, Grčkoj, Slovačkoj, Rumuniji i Srbiji između pet i 25 odsto ispitivanih klica ne reaguju na karbapeneme. Ali to je samo deo priče. Epidemiolozi više ne isključuju alarmno zvono, jer se ispostavilo da je polovina hospitalizovanih bolesnika pod antibiotskim tretmanom (što je ogroman broj), i to najviše zbog infekcija mokraćnih puteva, pluća i drugih skoro neizlečivih infekcija. One su često izazvane posebno opasnim sojevima stafilokoka otpornih na antibiotik metcilin. Označeni su skraćenicom MRSA. Tu je i treća superklica, poseban soj izazivača tuberkuloze, koja je u 50 odsto slučajeva neosetljiva na bilo koji lek. Četvrti jahač apokalipse prouzrokuje novi tip gonoreje (,,tripera”) koji se pokazao iznenađujuće otpornim na standardno lečenje.
Paradni primer preterane i nedovoljno promišljene upotrebe antibiotika širokog spektra, čemu sam i sam dao doprinos, kojim se ne ponosim, jesu teško izlečivi a nekada i smrtonosni bolnički prolivi dece i starijih osoba, zbog infekcije bakterijom klostridijum dificile. Ta bezazlena klica u putevima za varenje hrane postaje divlja i dominantna kad antibioticima uništimo zajednicu klica zvanih bakteroides koje rade korisne poslove u crevima čoveka i normalno žive onoliko dugo koliko i njihov vlasnik. U poslednjih deset godina takvih infekcija dva puta je više iako je na snazi pravilo: manje korišćenja antibiotika širokog spektra srazmerno redukuje učestalosti infekcije ovom klicom.
U domaćim uslovima, u Srbiji, ukupna potrošnja antiinfektivnih lekova za sistemsku upotrebu porasla je od 2006. do 2012. za 12 odsto, dok je potrošnja vrlo skupog vankomicina porasla za 108 odsto. Vankomicin je krajnje moćan antibiotik poslednje odbrane i osetljivi pokazatelj porasta broja infekcija izazvanih superklicom MRSA.
U mnogim bolnicama nije neobično da dobro držeći bolesnik dobije antibiotik pre jednostavne operacije, za svaki slučaj, a i posle operacije, još oko sedam dana. Hirurzi znaju da ni jedno ni drugo nije uvek neophodno. Ipak, oni imaju u vidu bolničke infekcije koje su im noćna mora i zato ne žele situacije koje se završavaju na sudu. To je ono kad neko dođe u bolnicu da mu operišu slepo crevo ili kuk, a onda, ukoliko nema sreće, posle „uspele operacije” završi u kapeli s identifikacionom karticom na nožnom palcu.
Jasno je da živimo u takozvanoj postantibiotskoj eri. Ova sintagma podrazumeva globalnu opasnost i po mnogo čemu podseća na klimatske promene.
U poslednjoj nedelji majaove godine u Ženevi, gde se okupilo 194 predstavnika zemalja-članica Svetske zdravstvene organizacije, postignut je konsenzus o hitnoj potrebi promena u lečenju antibioticima i to na nacionalnim nivoima. Neočekivano i nedugopotom, Republički fond za zdravstveno osiguranje izdao je u saradnji sa Ministarstvom zdravlja Farmakoterapijski protokol za najčešće bolesti i stanja u primarnoj zdravstvenoj zaštiti. Kakvo iznenađenje! Svaki od 7.000 izabranih lekara koliko ih ima u primarnoj zaštiti dobiće svoju ,,bibliju” na 500 stranica i videće kada i šta od lekova, recimo antibiotika, treba primenjivati u lečenju 200 najčešćih bolesti. Protokol će se svake godine osavremenjivati i ponovo štampati. Biće tobrana neracionalnoj potrošnji lekova, pa i antibiotika. Zašto bismo dozvolili da superklice preovladaju i unazade dostignuti civilizacijski nivo za mnogo godina?
Profesor neurohirirgije, Opšta bolnica Euromedik
Momčilo B. Đorđević
objavljeno: 16.10.2014.
.jpg)
