Izvor: Southeast European Times, 11.Jul.2011, 23:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uspon Turske na Balkanu
Od ekonomije do kulture, mnogi smatraju da je ta zemlja postala nova regionalna sila.
11/07/2011
Miško Taleski za Southeast European Times iz Skoplja -- 11.7.2011.
U protekloj deceniji Turska je vodila multidimenzionalnu i multiregionalnu spoljnu politiku. Pošto su joj se izgledi za ulazak u EU našli u vakuumu, ta zemlja se ne samo okrenula prema istoku, već i prema „bliskom inostranstvu“ na Balkanu.
Rastući socijalno-finansijski problemi >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << Grčke, kao regionalnog EU igrača, dali su prostor Turskoj, čija je ekonomija trenutno dvanaesta u svetu, sa BDP-om od 10.000 američkih dolara po glavi stanovnika, da preuzme regionalnu kontrolu.
„Posle raspada Jugoslavije, strateški interes Turske ponovo je bio na Balkanu, još jednoj bivšoj otomanskoj teritoriji. Ovoga puta, uticaj je ekonomski i kulturni, ali će uskoro postati geopolitički“, kaže za SETimes vojnopolitički analitičar Petar Škrbina. „Erdogan zna da je Turska potrebna Evropi, a ne obrnuto. Glavni tokovi gasa i nafte prolaziće kroz Tursku.“
Balkanske zemlje, a prvenstveno Makedonija i Bosna i Hercegovina (BiH), ali sve više i Srbija, ostvarile su značajnu političku saradnju sa Ankarom. U proteklih nekoliko godina ojačane su ekonomske veze, pošto su turski investitori vrebali prilike da obezbede prisustvo na balkanskom tržištu.
Analitičari su jednoglasni u mišljenju da će panevropski koridor 10, koji će povezivati zemlje Balkana sa ostatkom Evrope, određivati ekonomsko angažovanje Turske. Levo krilo koridora obezbediće transportnu vezu između Turske i Balkana i Turske i EU.
Iako je Turskoj stalo da razvija veze sa muslimanskim stanovništvom na Balkanu, ta zemlja kaže da namerava da angažuje sve nacionalnosti i veroispovesti kako bi povećala stabilnost u svom komšiluku.
„Turska nema imperijalističke ambicije, već pokušava da koliko može pomogne susednim zemljama“, kaže turski ambasador u Srbiji Ali Riza Čolak, odgovarajući na optužbe da se Ankara meša u unutrašnje poslove Srbije, pošto je visoka vojna delegacija iz Turske posetila Novi Pazar u srpskoj oblasti Raška (ili Sandžak), većinski naseljenoj Muslimanima.
Raška je i dalje izvor napetosti u odnosima Ankare i Beograda, zato što veliki broj Srba smatra da lokalni muslimanski lideri pokušavaju da dobiju autonomiju uz pomoć Turske, a mnogi sandžački Muslimani identifikuju se sa BiH.
Ataturkov muzej u Bitolju, Makedonija. [Miško Taleski/SETimes]
U svom odgovoru, ambasador Riza Čolak kaže „Sandžak je most za saradnju dveju zemalja i Beograd mora da razume osetljivost naroda u tom regionu“.
Za region su od posebnog značaja odnosi Turske i BiH. Izjava premijera Erdogana posle trijumfa na izborima prošlog meseca, kada je rekao da će pobeda njegove AKP biti podjednako od koristi Sarajevu kao i Istanbulu, izazvala je žestoke reakcije u Republici Srpskoj.
Srpski član predsedništva BiH Nebojša Radmanović rekao je da će takve izjave izazvati političke probleme između dva entiteta u BiH i da bi mogle da dovedu do novih podela između tri konstitutivna naroda.
„I dok bošnjačke vlasti u Sarajevu vide pozitivan efekat turske uloge u BiH, tamošnji srpski političari su rezervisani i neće prihvatiti nikakvu političku ulogu Ankare na Balkanu“, kaže Škrbina za SETimes.
„Erdoganove otvorene ambicije da širi 'Zelenu transverzalu' (širenje islamskog uticaja kroz skup povezanih zemalja naseljenih Muslimanima) na ovim prostorima imaju svoje granice. Niti će mu ilegalna vlada Muslimansko-hrvatske federacije pomoći da to ostvari, niti će u tome uspeti politički pritisci na Hrvate u Centralnoj Bosni“, rekao je potpredsednik RS Emil Vlajki.
Uprkos pritajenoj sumnji srpskih nacionalista, Turska je igrala konstruktivnu ulogu posrednika time što je okupila predsednike BiH i Srbije kako bi ohrabrila politiku dijaloga i regionalne bezbednosti.
Najsvežiji primer je poseta predsednika Srbije Tadića Sarajevu 6. jula, koja je dogovorena na samitu svih strana u Istanbulu prošlog aprila. Srbija se obavezala da će garantovati integritet BiH i želi da zatvori sva otvorena pitanja.
Turska je takođe izrazila svoju želju da BiH i Srbija uđu u evroatlantsku zajednicu kroz članstvo u EU i NATO.
Iako ostaju prepreke za još bolje odnose u obliku nekoliko političkih pitanja, i Ankara i Beograd nameravaju da izglade političke razlike većom ekonomskom saradnjom i međuzavisnošću.
Na primer, Beograd je kompaniji Turkiš erlajns ponudio sastanak u julu radi pravljenja plana strateške saradnje na rešavanju dugogodišnjih problema koji muče JAT ervejz. Analitičari očekuju da će krajnji, pozitivan ishod biti formiranje zajedničkog nacionalnog avioprevoznika.
U decembru 2010, ministar odbrane Turske Vedždi Gonul i njegov bosanski kolega Selmo Cikotić sastali su se u Sarajevu da bi razgovarali o poslovnoj saradnji u oblasti vojne industrije. [Rojters]
Turska ekonomska aktivnost prostire se širom regiona. Turska kompanija TAV već je uložila 200 miliona evra u obnovu makedonskih aerodroma. Od prvog maja pa u narednih dvadeset godina, aerodromima u Skoplju i Ohridu upravlja TAV. Predstavnici TAV vide Makedoniju kao čvorište Jugoistočne Evrope i već su najavili da će graditi novi aerodrom u istočnoj Makedoniji.
Pored toga, turska kompanija Šiše Džam obelodanila je da je zainteresovana za strateško ulaganje od 150 miliona evra u dve fabrike u Makedoniji, za proizvodnju gasa.
Na političkom planu, Turska će nastaviti da kontinuirano podržava evroatlantske integracije Turske, zalažužći se za članstvo te zemlje pod imenom Makedonija, uprkos dugogodišnjem sporu sa Grčkom.
Međutim, ti odnosi imaju dublji kulturni i istorijski kontekst ukorenjen u ličnosti Mustafe Kemala Ataturka, osnivača moderne Turske, koji je proveo mladost u Makedoniji i školovao se u vojnoj školi Turskog carstva u Bitolju, što dodaje jednu emotivnu dimenziju tome kao Ankara i turski narod gledaju na Makedoniju.
Zajednička proslava Ataturkovog života i dela održava se svake godine u Bitolju. Takva dešavanja dovela su do povećanja broja turista u oba pravca. Turska letovališta i makedonske planine i prirodni potencijal atraktivni su za pripadnike oba naroda i u protekloj deceniji je došlo do povećane aktivnosti turističkih agencija na tim destinacijama.
Važan element „meke moći“ Turske je povećani broj turskih sapunica i drugih TV emisija koje su osvojile gledalište širom Balkana. U bukvalnoj svakoj balkanskoj zemlji, turske serije imaju rekordnu gledanost, baš kao i vekovne predrasude prema Islamu.
„Veoma su profesionalno producirane i ne propagiraju ni luksuz ni glamur, već tradicionalne islamske običaje u pogledu venčanja i sahrana. Serije su najjeftiniji, ali i najdelotvorniji pristup širenju turskog uticaja u regionu“, kaže Škrbina.
Nastavak na Southeast European Times...
